Savski prozor u svet

Sava centar građen je pretencinzno da zaseni kao kongresni centar jedne jake, nezavisne zemlje. Izgradnja Sava Centra trajala je tri godine, od 1976. do 1979, a izgrađen je po zamisli arhitekte Stojana Maksimovića koji je bio i šef konstruktorskog tima. Narandžasti kanali za ventilaciju sa bodljama, stilizovana mapa sveta, pažljivo dizajnirani natpisi i grafike, pompidurovske cevi koje e prepliću visoko iznad glava posetilaca, brutalizam u primeni betona, odblesci zelenkastih stakala bili su lična karta ovog glamuroznog objekta. Užurbano je zidan  za Konferenciju o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) 1977. godine.

Objekat A, od 50 hiljada kvadratnih metara sagrađen je i otvoren za potrebe KEBS-a 15. juna 1977. godine. Odmah je usledio Objekta B, kongresno-koncertna dvorana od preko 4 hiljada mesta i 30.000 m2, za potrebe XI Kongresa SKJ, Skupštinu Međunarodne banke za obnovu i razvoj, i skup Međunarodnog monetarnog fonda, ali i za sve buduće događaje kulturnog, poslovnog i kongresnog karaktera. Treća etapa bila je hotel od  500 smeštajnih jedinica, Interkontinental građen od 1978 – 1979. godine, čime je završena izgradnja čitavog kompleksa. Kompleks upotrebnu dozvolu dobija tek 1981 godine. O njegovom značaju  govori i nominacija za Prickerovu nagradu 1978. godine, koja se smatra Oskarom arhitekture.

Ovde sam išao pre svega na FEST, disko klub, Sinemaniju, koncerte,Noć Reklamoždera, Dane Frankofonije, Festival čokolade, Festivale vina, komjuterske seminare. 

Ovo zdanje bilo je i svedok raspada Saveza komunista i nacionalnih i ideoloških  svađa.

 Svakako najpompezniji događaj bila je dvodnevna predstava „Olimp“ izvedena u okviru BITEF-a.

Malo je falilo da ovde na odru izlože jugoslovenskog predsednika i haškog zatvorenika MIloševića, čime bi se prekinuo Fetsival vina koji je bio u toku, ali začudo bilo je više pameti nego što bi se očekivalo.

A onda je Sava centar privatizovan 2020. godine, preuzela ga je "Delta" najavljujući velike investicije u zapušteni kompleks. Radovi na obnovi prepoznatljivog gradskog simbola traju od 2021. godine, pa će već u novembru ove godine biti otvoren, nadajmo se u novom sjaju solarlnih panela na krovu, LED rasvete, ozelenjavanja... Na preko 18 hiljada kvadratnih metara, predviđena je zelena površina sa zasadima javora, bresta i likvidambara. Terase u prizemlju biće prave zen bašte sa niskim rastinjem (žbunasto rastinje, trava, sedumi, crveni javor), dok će u zimskoj bašti biti pravi zeleni zid od odgovarajućeg rastinja.

Tako će na krovu objekta biti postavljeno 912 solarnih panela proizvođača Exiome iz Španije, ukupne instalisane snage 501kWp koji će preko invertora marke Siemens proizvoditi oko 600MWh/god i na taj način uštedeti 226t CO2.

Nova stakla identične su boje kao stara, ali su troslojna i pružaju izuzetnu termoizolaciju, uz solar faktor koji se nalazi u rasponu od 25-35%. To znači da će zimi stakleni omotač zadržati toplotu unutar samog objekta, a leti će sunčevi zraci mnogo manje uticati na rast temperature što predstavlja značajnu uštedu električne energije

Ovako koncipiran objekat obećava najvišu ocenu održivosti i energetske efikasnosti, a kao potvrdu imaće BREEAM sertifikat. Rekonstrukcija  je koštala oko 100 miliona evra, a projektovani budžet bio je 80 miliona.

Sam kompleks sastoji se od tri funkcionalne celine, kongresnog centra, komercijalnog centra i poslovnog prostora. Kongresni deo sada čini veći broj konferencijskih sala (46 u odnosu na nekadašnjih 16). Novitet je “Immersive” sala, u svetu sve popularniji vid prezentovanja, koji čini specijalizovana multifunkcionalna dvorana sa mogućnošću video projekcija na svim njenim zidovima. Velika dvorana, poznate i pod nazivom Plava dvorana, imaće 20 VIP loža sa ukupno 80 sedećih mesta, a kapacitet najveće sale Sava Centra povećan je na 4000 mesta, u odnosu na 3672 koliko je imala pre rekonstrukcije. Prve koncerte, filmske premijere i baletske predstave možemo očekivati nekoliko meseci kasnije, u prvoj polovini 2024. godine, kada je u planu otvaranje zgrade B, u kojoj se nalazi Plava sala.

Ono što je uvek bio prepoznatljiv deo Sava centra jesu njegove bašte i terase skrivene iza horizontalnih betonskih greda na fasadi. Iako star preko 50 godina, Sava Centar je već tada bio “zelena gradnja”, sa oko 100 uređenih zelenih terasa/bašta na fasadi i velikim centralnim Atrijumom na površini od preko hiljada kvadrata.

IN MEMORIAM BEOGRADSKI SAJAM (1957-2023)

Celokupno zemljište (24 Ha) na kojem se nalazi Beogradski sajam i sve sajamske hale ubuduće su vlasništvo Republike Srbije, a Beogradski sajam nema više ni upisano pravo korišćenja tih nekretnina.

 

Cela ova radnja vrši se zbog proširenja tajkunskog naselja Beograd na vodi.

 

Po knjige i uspomene ćete ubuduđе ići u Surčin.

 

Hala 1 Beogradskog sajma građena je u periodu 1954. i 1957. Jedan od kurioziteta Sajma osim toga da je jedan od tri svetska sajma koji se nalazi na reci, vezan je za karijeru čuvenog košarkaša Radivoja Koraća Žućka. Na utakmici Kupa evropskih šampiona protiv švedskog Alvik, postigao je 99 poena. Pored njega, samo je Vilt Čemberlen došao do 100 neverovatnih poena na jednoj zvaničnoj utakmici. Tu su se održavali i koncerti, emitovao TV program, a nedavno je bio kovid bolnica i mesto vakcinacije.

 

Hala je zamišljena kao savremeno oblikovani urbanistički kompleks, građena dotad neprimenjenim tehnikama prethodne fabrikacije, uz upotrebu takozvanog prenapregnutog betona, po projektu tima u kojem su bili arhitekta Milorad Pantović i građevinski inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić.

 

Kružnog oblika, pokrivena kupolom čiji je raspon 109 metara, što je najveća kupola na svetu napravljena od prenapregnutog betona.

 

Sajamsko rešenje kružne hale bilo čitavu deceniju ispred sličnih projekata arhitekte Pjera Luiđija Nervija.

 

Odlukom Vlade Srbije iz 2009. godine, Hala 1 Beogradskog sajma, dobila je status spomenika kulture

INDUSTRIJSKA ARHEOLOGIJA: LOŽIONICA ZA NEUPUĆENE

 

Ložionica i vodotoranj pokojne glavne beogradske Železničke stanice uživaju status prethodne zaštite i pred naletom cunamija zvanog Beograd na vodi morale bi da se sačuvaju od bilo kog vida devastacije. Ovi objekti su materijani svedoci industrijske železničke arhitekture podignutih pre Drugog svetskog rata. Dobra je vest da se renovira.

Kompleks se nalazi u zaleđu Savskog priobalja i pripada celini „Stari Beograd“, u okviru koje se nalaze i drugi spomenici kulture – Zgrada Državne štamparije, Parni mlin, kao i Beogradski sajam. 

Lokacija pripada celini između Brankovog mosta, Karađorđeve i Savske ulice, Savskog trga, Bulevara vojvode Mišića, kompleksa Beogradskog sajma i Starog železničkog mosta.

Zgrada “Ložionice” nastala je pre gotovo jednog veka (1926. godine) kada je zajedno sa zgradom Glavne Železničke stanice, bila veliko tehnološko dostignuće. Tada je „Ložionica“ obezbeđivala gorivo koje je pokretalo motore Druge industrijske revolucije – železnice, gvožđe i čelik, mašine u proizvodnji, para i električna energija. 

Obnovljena, “Lozionica” će biti prenamenjena za podsticanje motora četvrte industrijske revolucije – kreativnost, inovacije i znanje.

Kao multifunkcionalni centar “Ložionica” biće namenjena i stručnoj i opštoj javnosti. U okviru kompleksa planira se izgradnja većeg prostora za IT zajednicu, održavanje događaja i programa, kao i manjih prostora za radionice, istraživački rad kreativaca i inovatora, kao i adaptabilan prostor za izvođačke i primenjene umetnosti.

U fokusu će biti upravo oni sektori kreativnih industrija koji nemaju svoje centre, poput dizajna i mode, kako bi se osnažio njihov razvoj kroz najsavremenije modele fablab radioničarskog prostora za razvoj prototipa proizvoda i kolaborativni rad.

Pored stručne javnosti i profesionalnih udruženja, kojima će na raspolaganju biti i kancelarijski prostor i program za izgradnju kapaciteta, “Ložionica” će ponuditi veliki javni prostor za rad i okupljanje zajednice,profesionalnih asocijacija, kao i prostor za događaje i program na otvorenom.

Rekonstrukcija stare Ložionice se sprovodi sa pažnjom i preciznošću, sa dijafragmom koja štiti postojeću konstrukciju tokom iskopa za buduću garažu, čime se garantuje trajna stabilnost ovog ikoničnog objekta. Poseban izazov predstavlja rekonstrukcija betonskih greda i stubova, osnovnih konstruktivnih elemenata, kojima je vraćen stari sjaj nakon dugogodišnje zapuštenosti.

Rimska nekropola pokraj Skupštine

 

Arheološka istraživanja u parku pored Doma Narodne Skupštine, u Vlajkovićevoj ulici, traju već skoro 3 meseca. Arheolozi su istražili ostatke građevina iz međuratnog perioda koje su stradale u savezničkom bombardovanju 1944. godine. Iz tog perioda datiraju ostaci avio-bombi iz Drugog svetskog rata, kesice američkog mleka u prahu, očuvane porcelanske posude, delovi nemačkih automobila…

Arheolozi su otkrili ostatke beogradskog naselja iz XVII-XVIII veka tadašnja Ejnehenova mahala, gde se nalazila čuvena džamija. Iz tog perioda pronađeni je 30 posuda za neku vrstu tečnosti, kožni kaiš, koštani češalj i keramička lula.

No, najveće otkriće bilo je pronalaženje delova jugoistočne nekropole Singidunuma. Do sada  je otkopano  14 rimskih grobnica iz III i IV veka. Dve grobnice su pravougaone osnove sa lučnim svodovima ozidane opekom, dok su dve takođe izrađene od opeka koje su slagane u formu kovčega.

Pronađena su i 4 kamena sarkofaga, kao i ostaci 2 pokojnika. Poznato je da su u antičkom i u kasnijem periodu mnoge rimske grobnice bile opljačkane, zbog bogatih priloga. Takav je slučaj  i ovde. Sarkofazi su  načinjeni od tašmajdanskog kamena. 

U jedanom od sarkofaga širine od 120 centimetara, pored ispreturanih kostiju, pronađemna je i zlatnu minđušu sa poludragim kamenom zelene boje (smaragd) i veoma dobro očuvana ukosnica od stakla, kao i par novčića.

U iskopini su pronađeni i  delovi rimskog vodovoda u  dužini od preko 70 metara. Bio je u funkciji tokom II i III veka. Singidunum je snabdevan vodom sa izvorišta kod današnjeg Mokroluškog potoka. Čista, pijaća voda je složenim sistemom cevi i kaptaža dovođena do gradskih česmi gde su je mogli koristiti svi žitelji grada i do gradskih vila. Međutim voda za piće se nije bacala, odnosno od česmi je manjim akveduktima odvođena do javnih gradskih kupatila i lanterni. Takođe je služila i za pokretanje mlinova za mlevenje žita i drugih poluindustrijskih postrojenja. Pronađeni deo vodovoda  predstavlja jedan od sekundarnih vodova i najverovatnije je vodom napajao rudnik kamena koji se nalazio podno današnjeg Tašmajdana.Ti vodovni kanali imaju izgled slova u. Široki su oko metar, a u njihovom donjem delu se nalazi udubljenje širine tridesetak centimetara. Izidani su od kamena, izolovani specijalnom masom koju su Rimljani koristili za hidroizolaciju i na jednom mestu se nalazi prevodnica za prečišćavanje vode.

U  svetu je praksa da se ovakav tip kulturnog nasleđa konzervira i izloži pogledima žitelja i turista. No, kada arheolozi završe iskopavanja  ovde će biti izgrađena podzemna garaža.

OTVORENE KAPIJE BEOGRADSKE TVRĐAVE

,,OTVORENE KAPIJE TVRĐAVE“, biće organizovana od četvrtka do nedelje, 8, 9, 10. i 11. juna. Raznovrstan program koji će podsticati razvoj sportskog duha i zdravih stilova života, a promovisati kulturu i umetnost, biće realizovan na više lokacija na Kalemegdanu. Vežbe za decu i seniore, sportske i likovne radionice za decu, književne večeri od kojih će jednu uveličati Pero i Miloš Zubac, koncert Leontine i hora Čarolije, humanitarni koncert Odjeci Beogradskog Šopen festa, samo su neki od sadržaja koji će obeležiti manifestaciju.

Tokom trajanja mainfestacije u toku će biti online foto konkurs ,,Pas Kališa 2023“ na kome mogu da učestvuju svi preko društvenih mreža sa slikom svog ljubimca na Tvrđavi. Proglašenje ,,Pas Kališa 2023“ će biti u nedelju 11.6. u 17 časova na gornjem gradu Kalemegdana.

Kao završnica festivala “Otvorene kapije tvrđave", 11. juna, sa početkom u 18 časova, biće održan koncert Odjeci Beogradskog Šopen Festa, sa podnaslovom ZA IVANU.

Na platou pored spomenika Pobednik na Kalemegdanskoj tvrđavi, dela “Pesnika klavira" - Frederika Šopena, izvodiće eminentni pijanisti: Biljana Gorunović, Olivera Radmanović, Jelena Đajić, Neven Šobajić i Nebojša Maksimović.

Koncert je humanitarnog karaktera, kao podrška Ivani Matijević, osnivaču i umetničkom direktoru Beogradskog Šopen Fest-a.

Putem donatorske kutije sakupljaće se dobrovoljni prilog publike, a prikupljena sredstva namenjena su za lečenje Ivane Matijević.

Internacionalna kulturno - obrazovna manifestacija Beogradski Šopen Fest, od 2012. godine promoviše lik i delo kompozitora Frederika Šopena, predstavlja vrhunski pijanizam sa fokusom na mladim talentima. Festival i koncert organizuje udruženje Kreativa.

Zatvara se "Vuk"

 

Železnička stanica Vukov spomenik u Beogradu biće zatvorena od 9. maja 2023. zbog radova na zameni velikih tunelskih eskalatora, a planirano je da radovi traju 72 nedelje. Vozovi će i dalje prolaziti, ali se neće zaustavljati na ovoj stanici.

Podzemna železnička stanca Vukov spomenik svečano je otvorena u podne 7. jula 1995. godine. Radovi su započeli 1989. godine. Izgrađena je na dubini od 40 metara ispod zemlje, što ovu stanicu svrstava u red najdubljih železničkih objekata u Evropi. Njena izgradnja koštala je 750 miliona dolara.

Gradska železnica spojila je tri kraja - Pančevo, Resnik i Batajnicu - koje su se ukrštale na ovom mestu. Ovde su snimani i mnogi filmovi.

Ovde sam devedesetih često svraćao ne bi li otišao do pančevačkog buvljaka ili da bi telefonirao (u Mlatišuminoj nisam imao telefon, a još ne beše mobilnih).

Jedna od najznačajnijih karakteristika stanice je i kosi tunel nagiba od 30 stepeni, prečnika 7,5 metara i dužine 65 metara.

Stanica ima pet nivoa, jedan odmah kako se siđe u prolaz, zatim sprat ispod gde se očitavaju karte i gde su blagajna, šef stanice, policijska stanica, ambulanta i na najdubljem nivou - peron.

Ispod drugog nivoa postoji još jedan, koji putnici ne vide, ali je ključan za funkcionisanje stanice - tehnički nivo sa kog se održavaju pokretne stepenice i električne instalacije.

Tu je i kontrolna soba za video nadzor i požarne sisteme.

Saobraćajni deo „Vukovog spomenika“ sastoji se od dve tunelske cevi sa kolosecima, kao i centralnim i bočnim peronima dužine 220 metara.

Površina predvorja je 2.500 kvadratnih metara, a stanica ima po četiri stepeništa i evakuaciona izlaza, kao i lift za osobe sa teškoćama u kretanju.

Pokretne stepenice su dužine 60 metara,  a visinska razlika se prevali za minut i 20 sekundi. Izradila ih je firma „Eskalatora“ iz Sankt Peterburga, a od ugradnje samo je jednom urađen njihov generalni remont.

A mi sada odosmo u "Tramvaj" na pivo. Za one baš matore to nekad beše "Žаgubica".