Zgrada Jadransko-podunavske banke postaje Palata nauke

 

Zgrada na adresi Kralja Milana 11 u Beogradu, podignuta pre skoro jednog veka po projektu nemačkog arhitekte Augusta Rajnfelza, trebalo bi da postane Palata nauke čiji je investitor Zadužbina Miodraga Kostića. Prenamenom celog objekta dobiće se jedinstvena funkcionalna celina sa izložbenim prostorima, naučnim centrima, planetarijumom i restoranom za korisnike. Planetarijum na treem spratu kao namenski sadržaj biće postavljen na adekvatnu čeličnu konstrukciju dok će završna obrada podnih površina biti kaljeno staklo.

 

Urbanistički projekat za rekonstrukciju, sanaciju, adaptaciju i prenamenu objekta postavljen je ovih dana na javni uvid, a može se pogledati najkasnije do 6. novembra 2023. godine na sajtu Grada Beograda. Nosilac izrade urbanističkog projekta je beogradska fima Projektura d.o.o, dok idejno rešenje potpisuje BIRO. VIA, takođe iz Beograda, sa Goranom Vojvodićem, dia, kao odgovornim projektantom.

U vreme izgradnje palate, Jadransko-podunavska banka važila je za najveću banku na teritoriji Kraljevine Jugoslaviji. Nastala je 11. maja 1924. godine spajanjem Jadranske banke nastale 1905. godine u Trstu, a od 1921. godine sa sedištem u Beogradu i Podunavskog trgovačkog akcionarskog društva, takođe iz Beograd. Predsednik banke prilikom osnivanja bio je uspešni bankar i privrednik Vladimir Matijević, koji će na ovom mestu biti do svoje smrti 1929. godine, dok je direktor bio Stevan Karamata. Obojica su bili u upravi Srpske banke, najveće novčane institucije Srba u Austrougarskoj i najvećeg akcionara novoosnovane banke, što je u potonjim godinama dovodilo u pitanje poslovanje Jadransko-podunavske banke, posebno u berzanskim poslovima.

Građena za potrebe Jadransko-podunavske banke, u to vreme vodeće na ovim prostorima, koja je nakon završetka objekta u Kralja Milana 11 svoje sedište premestila iz Ljubljane u Beograd. Objekat je izgrađen u periodu od 1922. do 1924. godine. Planovi za zgradu su stigli iz nemačkog grada Frankfurta na Majni, iz atelja Filipa Holcmana, a potpisao ga je arhitekta Avgust Rajnfels, koji je prilikom izgradnje sarađivao sa arhitektom Ivanom Belićem. Na dekoru Jadransko-podunavske banke učestvovali su istaknuti skulptori Lojze Dolinar, Toma Rosandić i Petar Palavičini.

 Zgrada se prostire na gotovo 1200 kvadratnih metara, na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša. Po svojoj strukturi ima suteren i prizemlje, zatim mezanin, 3 sprata i potkrovlje. Dok su donji delovi zgrade bili namejeni za bankarske poslove i smeštaj sefova, kancelarija i šalter sale, spratovi su bili namenjeni za stanove bankarskih službenika i apartmane za klijente banke iz drugih gradova i inostranstva. U novinama iz tog vremena, nalazimo i oglase u kojima se nude u zakup stanovi u ovoj zgradi, kako za stanovanje, tako i za poslovni prostor.

Fasada je osmišljena u postakademističkom stilu, koji je u to vreme još bio dominantan stil u izgradnji poslovnih i zgrada od javnog značanja. Bogato ukrašena fasada obiluje brojnim elementima iz antičke grčke mitologije i arhitekture od jonskih stubova koji nose najviše nivoe zgrade do predstava mitoloških bića u vidu skulptura i medaljona. I tu se posebno vodilo računa. Na vrhu zgrade nalaze se četiri para figura rimskih bogova - Posejdona i njegove žene Amfirite, Posejdona i Apolona, Afrodite i Hermesa, te Apolone i Tihe, boginje sreće i blagostanja. U narednom redu se nalaze prikazi Hermesa i drugih mitskih pratilaca bogova, istovremeno nudeći simbol sreće i blagostanja, kao i božanske zaštite putnika na trgovačkim putevima kojima su se obavljali poslovi Jadransko-podunavske banka.Kamene predstave sa likom Apolona, Afrodite, Tihe, Apolona, a posebno Heremesa i Posjedona, prisutne su i na nižim nivoima zgrade, kako kroz skulpture celog tela, tako i kroz ukrasne u vidu glava božanstava ili mitskih personifikacija u vidu bika, delfina, riba, morskih konjica, nimfi, sirena, kao i njihovih pratilaca. Pored ovih antičkih simbola, nalaze se i niz medaljona sa prikazom raznih delatnosti - ratarstva, pomorstva, industrije, rudarstva, oblasti u kojima je poslovala banka.

Dok je fasada rađena u klasičnom stilu, u unutrašnji je zastupljen tada moderni art deko u vidu bogatih ukrasa i stepeništa od kovanog gvožđa sa floralnim elementima, mermeru, raznobrojnim vitražima i brojnim umetničkim delima na zidovima. Centralna prostorija (salter sala) u prizemlju sa fontanom Afrodite pokrivena je staklenom tavanicom na 12 stubova sa veličanstvenim vitražom. Na njoj je doaran Apolon simbol Sunca, plodnosti, lepote, umetnosti i bogatstva. Kupola je bila opremljena i posebnim sistemom vodenog rashlađivanja koji je bio u funkciji sve do devedesetih godina XX. veka.

Палата Албанија са римским водоводом

Остаци староримских водовода испод Кнез Михаилове улице, код Палате Албанија. Фотографија је снимљена приликом радова на прокопавању подземног пролаза у Сремској улици, 1968. године. Палата Албанија био је први облакодер у Београду, највиша зграда тада у југоисточној Европи. Ових дана, не на радост вашег извештача, добија све бројнију конкуренцију. Не знам да ли знате, али она има 4 подземна спрата чиме не могу да се похвали много зграда у престоници. У савезничком бомбардовању 1944. на небодер пада пола тоне тешка бомба. Но, статичар Ђорђе Лазаревић је добро урадио посао те су оштећења била занемарљива.

А пре палате ту беше биртија направљена од блата и трошног дрвета, са устајалим ваздухом, јер није било могуће направити познату српску промају.


„… једино, на врху те улице, постоји и данас, као траг старог Београда, и постојће, како изглееда, вековима, кафана Албанија, ругло Београда, али елдорадо свих закупаца те кафане! Не постоји кафана с мање режије, а више промета! Нит постоји кафана коју посећује тако разнолика и тако мешовита публика", записао је Бранислав Нушић о својој омиљеној кафани.

Зграду је саградио Крста М. Томовић грожђарски велетрговац 1860. године Из ње је увек допирао мирис ракије и ћевапчића. Испред кафане је стајао гвоздени стуб са часовником на три стране. То је био чувени "Сат", важан део Теразија и место где су се заказивали састанци, било пословни, било састанци младих парова.

Кафана је срушена 17. oктобра 1936. године. Ватрогасци су само пар часова раније, прво затворили воду, а потом и искључили струју. За све то време кафана је регуларно опслушивала своје госте. Они су ту, у знак протеста, седели све док радници нису почели да избијају тесна прозорска окна. Лепота је, што кажу, у оку посматрача, у овом случају боема.

Дневни лист “Политика” је у чланку посвећеном рушењу “Албаније” навела да је “газда покушавао да је прода 1873., тражио је велику суму од 5 хиљада дуката. Гости су у почетку били отмени: виши чиновници, бољи трговци и странци; одржавали су се приватни балови, нека врста породичних забава и састанака. У 1890-тим има доста великошколаца и уметника. Пре Великог рата људи средњег сталежа, радни свет и носачи, који ће јој остати верни до краја и чији су "самари" стајали поређани уз спољни зид…

Уредник магазина "Геџа" Жика Штикла никако није могао да се помири са овом одлуком и забележио је:

"Господо, када се први пијук зарије у драге нам зидове, предлажем да се Теразијама разлегну трагични звуци Бетовеновог посмртног марша."

Чувени боем Рака Вуловић прихватио се улоге свештеника, те почео да причешћује окупљене, давајући им уместо нафоре, переце са гутљајем црвеног вина и одржао посмртни говор: 

"Драги Албанци, после тешке борбе и уз све напоре да спасем своју тешку болеснице "Албанију" нисам успео и она је морала да издахне. Нека јој је слава! Она је мртва и кроз који сат биће покопана, али успомена на њу живеће међ' нама. У "Албанији" су се, као што знате, окупљали они који су тражили посао, а молили бога да га не пронађу!"