Decembra 21. godine 1935. zvanice
su cupkale, zaklonjene ispod kišobrana, očekujući početak svečanog otvaranja
velelepne zgrade Francuske ambasade u Beogradu. Svečanoj proslavi prisustvovao
je sav viđeniji svet, prestonička elita, na čelu sa knezom namesnikom Pavlom
Karađorđevićem i kneginjom Olgom, a u pratnji premijera Milana Stojadinovića i
svih ministara.
Tadašnji francuski ambasador priredio je proslavu za 800 zvanica, a
nakon koktela dugo se po Beogradu prepričavalo ko je došao, a ko nije, ko je
pozvan, a ko niјe. Imati u rukama pozivnicu za taj 21. decembar bila je
stvar prestiža.
Iza masivnih drvenih vrata
mermerno stepenište vodi ka Velikom svečanom salonu koga mermerna kolonada
stubova razdvaja na dva dela.
Kada uđete u zgradu, iznad vrata uočićete medaljon s likom Marijane, simbolom Republike Francuske. Pored nje su inicijali RF (République française) i nalaze se na vratima, kvakama i na više mesta u sobama ali i na fasadi koje se obilaze tokom posete.
Ambasada je zidana od 1929. do
1933. godine, po kako kaže neproverena priča projektu koji je bio namenjen za
neku afričku zemlju. Pre građenja ambasade u Beogradu, jedino su u Kanadi i
Turskoj namenski zidane zgrade.
Dvorište ambasade naknadno je kupljeno od
Srpske pravoslavne crkve.
A da su one priče s početka neosnovane govori i
izgled zgrade koja je idealno prilagođena kosini terenu.
Projekat je izradio Rože-Anri Eksper,
glavni arhitekta francuske vlade za
nacionalne palate i civilne građevine. U Beogradu mu je pomagao arhitekta Josif Najman, francuski đak.
Dekoraciju fasade radio je vajar Karl Sarabezol, Eksperov prijatelj, poznat po
tome što je na inovantan način izlivao skulpture u betonu.
Kada se uz stepenice poponete i
zakoriačite u salu za prijem bićete zadivljeni njenom elegancijom. U njoj je
impozatna tapiserija nazvana Pariz, izrađena
u čuvenoj radionici s tradicijom dužom od 400 godina, Goblen. I ostale
tapiserije istih su ruku delo.
Sve u ambasadi (nameštaj, tepisi, zavese)
namenski je rađeno za ovu ambasadu, ali je nestalo tokom II svetskog rata (kada
su ovde boravili nemački okupatori). Posle rata ono što je nedostajalo,
obnovljeno je.
Gipsani medaljona predstavljaju pet
francuskih reka: Garonu, Rajnu, Ronu, Senu i Loaru, sa motivima i građevinama
vezanim za njih. Kod Sene je to Notr Dam, kod Loare dvorac, a kod Garone most.
Rajnu i Ronu simbolizuju dva momka koja nose poruku mladoj kraljevini
Jugoslaviji da, onako kako su u Evropi povezani Sredozemno i Severno more, tako
i Jugoslavija treba da poveže Dunav sa Jadranskim morem. Mermerni
kamin ukrašen je horoskopskim znacima. Na plafonu na devet metara visine
smešten je velelepni art deko luster, koji se spušta kada treba zameniti neku
pregorelu sijalicu.
Trpezarija je tipično francuska,
a hrana se doprema liftom iz kuhinje u suterenu. Komode su od slovenačke
hrastovine. U njoj se priređuju svečane večere,
koje se služe u servisu izrađenom u
Sevru, takođe specijalno za ovu ambasadu. Ako ne verujete pogledajte neki od tanjira.
I escajg ima inicijale RF.
Obilazak završavamo s Pikasovom slikom koju je on lično doneo i
poklonio kada je u ambasadi organizovan plavi koktel u čast njegovog plavog
perioda. Dame su pozvane da obuku odeću plave boje.
Pariska ulica nije oduvek imala
ovo ime, već ju je dobila kada je ambasada izgrađena. predhodno se zvala Knez
Mihailov venac. Ako provirite kroz prozor, uočićete da se ona i ne vidi, već
Kalemegdanski park. Tako da imate utisak da je on dvorište ambasade.
Zato izlazimo u dvorište
ambasade, u kojem se oragnizuju protokolarni prijemi, a najpoznatiji je svakako
onaj 14. jula, kada se slavi nacionalni praznik, Dan pada Bastilje.
Domaćini
kažu da u njega često doleti i lopta iz obližnje škole, a onda ih oni pozovu u
posetu da vide gde je ona. Razgledamo prelep park i bazen, a onda iz dvorišta
posmatramo beličastu fasadu na kojoj su simboli francuske države,
kao što su Luj XIV i Jovanka Orleanka.