понедељак, 31. јул 2017.

Šta će biti s gospodinom Raićem?

Šta je bilo pre tu?



 

Šta  će biti s gospodinom Raićem? Čuvena dilema nalik onoj iz „Maratonaca“, mučila je i plac na kraju Knez Mihailove, gde su nekad okretale trole. Građevinsko zemljište ovog tržnog centra i hotela preko deceniju bio je predmet tužbi i krivičnih prijava vlasnika nacionalizovane imovine.




Ivestitor je izraelskia kompanija"Ashtrom group". Raićeva tržni centar i hotel u Raićevoj proteže se na 58.000 kvadratnih metara. Tržni centaar zauzeće 15.300 kvadratnih metara prostora sa više od 80 lokala. Neki od brendova će se po prvi put naći na našem tržištu, poput Lego kockica, Calvin Klein, Armani Exchange...



Na površini od oko 170 kvadratnih metara kupcima će biti ponuđen bogat asortiman kreativnih igračaka za decu i odrasle, kao i ekskluzivne linije proizvoda Lego „Architecture" i Lego „Technic" za arhitekte i inženjere.



Svedoci smo da se svet dekomponuje, rastavlja na atome ali da li smo mi ta prokleta generacija koja treba da ga ponovo sklapa. Prvo, IKEA a sad Lego. Što je mnogo mnogo je!

Lego je od svog osnivanja 1932. godine proizveo više od 700 milijardi kockica, tačnije čak 94 kockice za svakog čoveka na planeti, a od godišnje prodaje Lego kockica Zemlja bi se mogla opasati čak pet puta.

 

U četvrtak, 14. septembra 2017, biće otvoren Raićeva Shopping Center u Knez Mihailovoj ulici. Kupci  će imati prilaz prodavnicama i ugostiteljskim objektima iz Knez Mihailove i Kralja Petra, ali i iz Uzun Mirkove i Pariske ulice. U novih 15.300 kvadratnih metara prostora dizajniranih za uživanje i kupovinu u najlepšem delu grada, smešteno je više od 80 lokala sa jednim ili više renomiranih brendova.




Neki od brendova će se po prvi put naći na našem tržištu, čineći šoping centar Raićeva novim modnim centrom grada koji zadovoljava i visoke standarde kupaca sa istančanim ukusom. Na vrhu ovog objekta nalaziće se restoran s kojeg će se moći sagledati panorama šireg dela grada.



Početak najnovijih radova, koji su zvanično započeli još 2009. godine, označila je i nova tabla sa slikom budućeg izgleda hotelsko-poslovnog prostora u Raićevoj, sa manjim izmenama. Tako je, tada, umesto 2015. godine, završetak radova pomeren za 28. februar 2017.



Arhitektonsko rešenje centra delo je autora Milana i Vladimira Lojanice, prvonagrađenog na međunarodnom konkursu i višegodišnje saradnje sa svim nadležnim institucijama. Raićeva Shopping Center je investicija vredna 80 miliona evra, a zajedno sa luksuznim hotelom, koji će se pripojiti centru i 450 podzemnih parking mesta, prostiraće se na oko 60.000 kvadratnih metara.

 

Ova investicija omogućila je zaposlenje više od 400 radnika u fazi gradnje, dok će posle otvaranja tržnog centra i hotela ovaj broj narasti na više od 600 dodatnih radnih mesta. Otvaranje hotela "MAMA Shelter Belgrade"planirano je za januar iduće godine,imaće 4 zvezdice i 125 soba. Hotelski sadržaji će uključivati i restoran i bar na krovu hotela, piceriju, štand za sladoled, eklektičnu prodavnicu, otvoreni bioskop i kamin, konferencijske sale, podzemni parking... Svaki "MAMA" hotel pripoveda priču o gradu u kome se nalazi.






Hotelom će upravljati grupacija "MAMA Shelter" koja u svom portfoliju ima 677 soba, 6 restorana i 450 zaposlenih u šest gradova i tri države sveta. Njen koncept je kreirala porodica Trigano.





уторак, 25. јул 2017.

Čubira&Kotež Neimar



 

Čubura, jedan od najčuvenijih delova Beograda, postepeno se formirao još krajem XIX veka na tadašnjoj gradskoj periferiji. Među prvim stanovnicima tog kraja bili su Romi koji su se tu, već oko 1880. godine, preselili iz centra grada. Romi i neromi, uglavnom Srbi, živeli su izmešano, mahom kao sirotinja, u kućama avlijskog tipa – partaja – što su uske parcele sa prizemnim zgradama podignutim na ivici placa sa većim brojem stanova „soba + kujna“ i zajedničkim dvorištem. Ovaj deo Beograda stekao je slavu „najživljeg i najživopisnijeg dela prestoničke periferije“.

 
 
 

Suprotno uvreženom mišljenju da je Čubura označavala samo visoki plato oko današnjih ulica Cara Nikolaja Drugog, Makenzijeve, Mačvanske, Čuburske, Orlovića Pavla, Dubljanske i okolnih ulica, u vreme od njenog nastanka pa sve do tridesetih godina XX veka ovaj toponim označavao je znatni širi prostor: obuhvatao je i gornji plato i današnji (Kotež) Neimar, kao i blokove na padini ka Južnom bulevaru, uz današnju Ulicu Maksima Gorkog ka školi “Kralj Petar Drugi“. Prvi teren koji je izašao iz širokog prostornog okvira nazvanog Čubura bio je (Kotež) Neimar, novo naselje koje je do te mere imalo snažan i drugačiji identitet da se ni pokušaj njegovog imenovanja kao Nova Čubura nije održao.

  

понедељак, 24. јул 2017.

Zemunske kapije na mestu devastitane austrougarske kasarne





Kasarnu „Aleksa Dundić“, a pre toga „Konjičku školu“ sagradilia je Austrougrarska monarhija neposredno pred I svetski rat u zemunskom Gornjem gradu.

 

Nasledila ju je Vojska Kraljevina SHS (Jugoslavija) a deo poklonila Domu za slepe i slabovide (koriste je i danas).

 

Okupacijom zaposeli su je Nemci u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a posle rata u nju se uselila narodna vojska (JNA). Kao đake osnovne škole ovde su nas vodili na pokazno-taktičke vežbe (kada su pucali ćorcima), da bi zlokobnih 90-tih u njenim tamnim odajama delili pozive (one way ticket) za ratišta. U okviru nje jedno vreme je radio i vojni otpad. 



Tokom NATO bombardovanja Srbije ova kasarna je pogođena i delom razrušena (noć između 4. i 5. aprila 1999.).


Sada su je porušili bageri, a ovde će se graditi stanovi na površini od šest hektara oivičenih ulicama Cara Dušana, Filipa Višnjića, Šumadijskom i Zadužbinskom.Planirano je da se naselje zove Zemunske kapije.



Deo devastirane fabrike Teleoptik, nekada je bila Vojno-muzička škola. Ko kaže da konji ne vole muziku? Bar vojnu...