Šta će biti s gospodinom Raićem?

Šta je bilo pre tu?

 

Šta  će biti s gospodinom Raićem? Čuvena dilema nalik onoj iz „Maratonaca“, mučila je i plac na kraju Knez Mihailove, gde su nekad okretale trole. Građevinsko zemljište ovog tržnog centra i hotela preko deceniju bio je predmet tužbi i krivičnih prijava vlasnika nacionalizovane imovine.

Ivestitor je izraelskia kompanija"Ashtrom group". Raićeva tržni centar i hotel u Raićevoj proteže se na 58.000 kvadratnih metara. Tržni centaar zauzeće 15.300 kvadratnih metara prostora sa više od 80 lokala. Neki od brendova će se po prvi put naći na našem tržištu, poput Lego kockica, Calvin Klein, Armani Exchange...

Na površini od oko 170 kvadratnih metara kupcima će biti ponuđen bogat asortiman kreativnih igračaka za decu i odrasle, kao i ekskluzivne linije proizvoda Lego „Architecture" i Lego „Technic" za arhitekte i inženjere.

Svedoci smo da se svet dekomponuje, rastavlja na atome ali da li smo mi ta prokleta generacija koja treba da ga ponovo sklapa. Prvo, IKEA a sad Lego. Što je mnogo mnogo je!

Lego je od svog osnivanja 1932. godine proizveo više od 700 milijardi kockica, tačnije čak 94 kockice za svakog čoveka na planeti, a od godišnje prodaje Lego kockica Zemlja bi se mogla opasati čak pet puta.

 

U četvrtak, 14. septembra 2017, biće otvoren Raićeva Shopping Center u Knez Mihailovoj ulici. Kupci  će imati prilaz prodavnicama i ugostiteljskim objektima iz Knez Mihailove i Kralja Petra, ali i iz Uzun Mirkove i Pariske ulice. U novih 15.300 kvadratnih metara prostora dizajniranih za uživanje i kupovinu u najlepšem delu grada, smešteno je više od 80 lokala sa jednim ili više renomiranih brendova.

Neki od brendova će se po prvi put naći na našem tržištu, čineći šoping centar Raićeva novim modnim centrom grada koji zadovoljava i visoke standarde kupaca sa istančanim ukusom. Na vrhu ovog objekta nalaziće se restoran s kojeg će se moći sagledati panorama šireg dela grada.

Početak najnovijih radova, koji su zvanično započeli još 2009. godine, označila je i nova tabla sa slikom budućeg izgleda hotelsko-poslovnog prostora u Raićevoj, sa manjim izmenama. Tako je, tada, umesto 2015. godine, završetak radova pomeren za 28. februar 2017.

Arhitektonsko rešenje centra delo je autora Milana i Vladimira Lojanice, prvonagrađenog na međunarodnom konkursu i višegodišnje saradnje sa svim nadležnim institucijama. Raićeva Shopping Center je investicija vredna 80 miliona evra, a zajedno sa luksuznim hotelom, koji će se pripojiti centru i 450 podzemnih parking mesta, prostiraće se na oko 60.000 kvadratnih metara.

 

Ova investicija omogućila je zaposlenje više od 400 radnika u fazi gradnje, dok će posle otvaranja tržnog centra i hotela ovaj broj narasti na više od 600 dodatnih radnih mesta. Otvaranje hotela "MAMA Shelter Belgrade"planirano je za januar iduće godine,imaće 4 zvezdice i 125 soba. Hotelski sadržaji će uključivati i restoran i bar na krovu hotela, piceriju, štand za sladoled, eklektičnu prodavnicu, otvoreni bioskop i kamin, konferencijske sale, podzemni parking... Svaki "MAMA" hotel pripoveda priču o gradu u kome se nalazi.

Hotelom će upravljati grupacija "MAMA Shelter" koja u svom portfoliju ima 677 soba, 6 restorana i 450 zaposlenih u šest gradova i tri države sveta. Njen koncept je kreirala porodica Trigano.

Čubira&Kotež Neimar

 

Čubura, jedan od najčuvenijih delova Beograda, postepeno se formirao još krajem XIX veka na tadašnjoj gradskoj periferiji. Među prvim stanovnicima tog kraja bili su Romi koji su se tu, već oko 1880. godine, preselili iz centra grada. Romi i neromi, uglavnom Srbi, živeli su izmešano, mahom kao sirotinja, u kućama avlijskog tipa – partaja – što su uske parcele sa prizemnim zgradama podignutim na ivici placa sa većim brojem stanova „soba + kujna“ i zajedničkim dvorištem. Ovaj deo Beograda stekao je slavu „najživljeg i najživopisnijeg dela prestoničke periferije“.

 

 

 

Suprotno uvreženom mišljenju da je Čubura označavala samo visoki plato oko današnjih ulica Cara Nikolaja Drugog, Makenzijeve, Mačvanske, Čuburske, Orlovića Pavla, Dubljanske i okolnih ulica, u vreme od njenog nastanka pa sve do tridesetih godina XX veka ovaj toponim označavao je znatni širi prostor: obuhvatao je i gornji plato i današnji (Kotež) Neimar, kao i blokove na padini ka Južnom bulevaru, uz današnju Ulicu Maksima Gorkog ka školi “Kralj Petar Drugi“. Prvi teren koji je izašao iz širokog prostornog okvira nazvanog Čubura bio je (Kotež) Neimar, novo naselje koje je do te mere imalo snažan i drugačiji identitet da se ni pokušaj njegovog imenovanja kao Nova Čubura nije održao.

  

Zemunske kapije na mestu devastitane austrougarske kasarne

Kasarnu „Aleksa Dundić“, a pre toga „Konjičku školu“ sagradilia je Austrougrarska monarhija neposredno pred I svetski rat u zemunskom Gornjem gradu.

 

Nasledila ju je Vojska Kraljevina SHS (Jugoslavija) a deo poklonila Domu za slepe i slabovide (koriste je i danas).

 

Okupacijom zaposeli su je Nemci u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a posle rata u nju se uselila narodna vojska (JNA). Kao đake osnovne škole ovde su nas vodili na pokazno-taktičke vežbe (kada su pucali ćorcima), da bi zlokobnih 90-tih u njenim tamnim odajama delili pozive (one way ticket) za ratišta. U okviru nje jedno vreme je radio i vojni otpad. 

Tokom NATO bombardovanja Srbije ova kasarna je pogođena i delom razrušena (noć između 4. i 5. aprila 1999.).

„Zemunsko sudište / gubilište”

 

 

🗺️ Dešifrovana tajna: Šta nam otkriva austrijska vojna mapa Zemuna iz 1788. godine?

Ova spektakularna vojna mapa, izrađena od strane austrijskih carskih inženjera na samom početku Austrijsko-turskog rata (1788), predstavlja pravi prozor u prošlost. Ona prikazuje Zemun (Semlin) tačno tri godine pre nego što će se u njega masovno doseliti Srbi iz Kočine krajine (1791) i udariti temelje današnjoj Gornjoj varoši.

 Zahvaljujući hirurškoj preciznosti njenih autora, na mapi možemo pročitati i locirati ključne toponime starog Zemuna koji su decenijama zbunjivali istraživače.

 

⚖️ Istorijska istina o gubilištu kod Konjičke škole

Semliner Gericht (Gore desno): U prevodu „Zemunsko sudište / gubilište”. Direktno ispod ovog natpisa austrijski inženjer je nacrtao mali crni simbol vešala sa tri stuba i poprečnom gredom (u obliku slova П).

Natpis „Semliner Gericht” na mapi iz 1788. godine predstavlja krunski materijalni dokaz o postojanju zvaničnog civilnog gubilišta na tlu na kome će kasnije nići čuvena kasarna Konjičke škole.

Austrougarski zakoni su striktno naložili da se javna stratišta moraju nalaziti izvan naseljenog dela grada, na pustim livadama, ali blizu glavnih puteva. Svrha je bila surova – svako ko bi sremčkim drumom (današnjom ulicom Cara Dušana) prilazio Zemunu, morao je da prođe pored ovog mesta i vidi vešala kao jasnu državnu opomenu šta čeka kriminalce, razbojnike i buntovnike. Dok je prostor prema Dunavu i skretanju za Goveđi brod bio rezervisan za drugo staro groblje, ova poljana uz sam drum bila je mesto izvršenja kazni.

 

Ovo gubilište ostalo je aktivno na ovom prostoru više od jednog veka. Kada su Austrijanci 1875. godine podigli masivni zid nove Konjičke kasarne, vešala su se našla praktično priljubljena uz njen severni obod. Kako je država 1873. godine zabranila javna pogubljenja pred masom naroda na otvorenim ledinama, vojska i sud su koristili osamljene zidove kasarne i Batajničku trošarinu sa đermom kao prirodni paravan da sakriju stratište od očiju javnosti.

 

Osuđenici na smrt ovde su vešani tradicionalnim austrougarskim sistemom na stubu sa kratkim konopcem (giljotina se u Zemunu nikada nije koristila). Nakon izvršenja kazne, tela su po zakonu lišavana hrišćanske sahrane. Skidana su sa konopca i tajno ukopavana u neposrednoj blizini, na samim ledinama oko kasarne, u grobove bez krsta, imena i ikakvog obeležja, kako bi ih trava što pre prekrila, a narod zaboravio.

Vešala su sa ovog prostora trajno uklonjena tek 1905. godine, kada su prebačena u zatvorena dvorišta sudskih zgrada, a nekadašnje ledine i neobeležene grobove vremenom je u potpunosti progutao krug kasarne, na čijem mestu danas stoji stambeni kompleks „Zemunske kapije”.

Sada su je porušili bageri, a ovde će se graditi stanovi na površini od šest hektara oivičenih ulicama Cara Dušana, Filipa Višnjića, Šumadijskom i Zadužbinskom.Planirano je da se naselje zove Zemunske kapije.

Deo devastirane fabrike Teleoptik, nekada je bila Vojno-muzička škola. Ko kaže da konji ne vole muziku? Bar vojnu...