Šio mi ga Đura koristi se danas prežorativno kada vas neko svojim naopakim činjenjem načisto upropasti i nagrdi.
No, istorijski koreni ovog izraza imaju sasvim oprečno značenje: afirmativno.
Između dva svetska rata u Beogradu ugladnoj gospodi odela je krojio i šio krojač Đura Janošević. Vodio je najstariju i najugledniju krojaćku radnju, osnovanu 1889. koja se nalazila u Knez Mihailovoj ulici.
Majstor Đura bio je tako umešan da su se njegove kreacije prepoznavale na baketima, prijemima, u pozorištu i po elitnim kafanama, na ulici, pa i u Skupštini.
Dvadesetih godina XX veka muško odelo izgledalo je otprilike ovako:
- sako širokih ramena, visoki struk i špicasti reveri,
- košulja bela,
- pantalone do članka sužene ispod kolena.
Popularna su bila uska ali i odela sa širokim krojem tzv. oksfordski stil, (vrećasti stil) sa sakoom ravnog kroja, prslukom preko košulje i trenš-kot mantilom za kišu.
Šešir je obavezan, od flica ili štofa, beretka ili onaj od slame i platna za leto.
Kratak mantil od svile ili somota ukrašen trakom nosio se kod kuće.
Kicoše biste prepoznali po:
- maramici u džepu,
- štapu,
- kamašnama,
- hozentregerima,
- igli u kravati
- tabakeri u džepu.
Pravila tako kažu:
“Ako je dama u svečanoj toaleti – pratilac nosi frak, ako je ona u običnoj večernjoj haljini – on je u smokingu”.
Tesno mi ga skroji Nane