PREBIJANJE VOJVODE PETRA BOJOVIĆA

Slavnog srpskog vojvodu Petra Bojovića pretukla je ostrašćena grupa partizana, pokušavajući da zauzmu njegovu kuću u Trnskoj ulici, u Beogradu. Bejahu to prethodnica demokratsko-naprednjačkih izvršitelja. Usled nanetih povreda preminuo je 19. januara 1945. godina.

U jednom trenutku oficir koji je bio u toj grupi  posegao za vojvodinom sabljom, zgrabio je i brzim hodom se zaputio put izlaza. Osim vojvodine sablje, po svemu sudeći ukraden je i vojvodin kalpak. Oba predmeta danas nedostaju na kompletu lične uniforme Petra Bojovića koja se čuva u Narodnom muzeju u Čačku i smatraju se izgubljenim.  

Dan kasnije od ovog nemilog i sramnog čina, na Svetog Jovana porodica se obratila komandu grada Beograda i prijavila smrt.

 

Radio Beograd je pročitao vest pristiglu iz Oznine kuhinje:

 

„Juče u Beogradu umro je vojvoda Petar Bojović. Svako ko pokuša da dođe na sahranu ovog neprijatelja naše Narodno-oslobodilačke borbe biće uhapšen i krivično gonjen".

Pogreb su, sa pristojne udaljenosti, sve vreme pažljivo pratila dvojica muškaraca obučena u kožne mantile tamne boje za koje su svi prisutni pretpostavili da su bili pripadnici OZNA-e. 

Petar Bojović sahranjen je bez vojnih počasti. A nemačkom okupatoru je ovo rekao:

 

"Vaša vojska u ovom trenutku je okupator moje zemlje i ja ni u kakvom obliku, sve dok okupacija traje, sa tom vojskom ne mogu sarađivati. Molim vas da mi učinite uslugu i obezbedite da dok okupacija traje prag moje kuće ne pređe nemački vojnik, a ja se obavezujem da za to vreme neću iz kuće izaći."

 

Petar Bojović rođen je kod Nove Varoši 16. jula 1858. godine, u skromnoj zemljoradničkoj porodici. 

Godine 1875., upisuje Artiljerijsku školu i upoznaje Stepu Stepanovića i Živojina Mišića. Međutim, već naredne godine po izbijanju Prvog srpsko-turskog rata zajedno sa svojom klasom je upućen na front. Do početka Drugog srpsko-turskog rata 1877. godine je unapređen u čin narednika i poslat u Drinsku artiljerijsku brigadu, a tokom borbe je komandovao napadima sa Umca. Posle zaključenja mira, odlikovan je i vraćen u Artiljerijsku školu da nastavi obrazovanje.

 

Ratovanje mu je pre završetka školovanja donelo oficirski čin, a kada su sumirani svi rezultati bio je prvi na rang listi 12. klase Vojne akademije. Sve to je doprinelo da odmah po završetku studija dobije mesto vodnika Prve baterije prvog artiljerijskog puka u Beogradu, i da njegova karijera krene uzlaznom putanjom - ubrzo je preveden u konjicu, a nakon toga i u vodnika Gardijskog bataljona. Do izbijanja Balkanskih ratova, 1912. godine je stigao do čina komandanta Konjičke divizije, a svojim znanjem i vojnim umećem je izvojevao pobedu u Kumanovskoj bici - što je rezultiralo unapređenjem u čin generala. Dok je nakon pobede u bici na Bregalnici 1913. godine,  dobio mesto komandanta trupa Novih oblasti - Kosovo i Makedonija.

 

Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune prvog reda, Ordenom Karađorđeve zvezde prvog reda i francuskim Ordenom Legije časti. Nosilac je mnogobrojnih najviših srpskih i savezničkih odlikovanja. Za zasluge stečene u borbi pred neprijateljem odlikovan je Spomenicom za srpsko-bugarski rat i Zlatnom medaljom za hrabrost. Uvršćen je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.

 

U penziju je otišao u 63. godini, 1921. godine. Od 1928. godine živeo je skromno i povučeno na Vračaru u kući koju je kupio novcem dobijenim od nagrade za ratne zasluge. Često je šetao ili jahao na konju od Vračara kroz Nemanjinu i Miloša Velikog do Topčidera i Košutnjaka.

Slava mu i večna hvala, kao i mnogim velikanima koje nismo znali dovoljno da cenimo, vodeći se većinom trenutnim prilikama i ličnim interesima. Neka ovo bude i opomena ali i apel da se menjamo.

Sladoled majstor u Karamatinoj

 

Mnogi bi se uvredili što ovaj tekst o zemunskom sladoledu objavljujem na stranicama Belgrade Online. I sam Zemunac, mislim da je to potrebno da pokažemo ko je zakon. 

Zanatski sladoledar Veroljub Šobić u Zemunu u Karamatinoj u "Poslastičarnici“, pravi sladolede sa ukusima vina, rakije, kamilice, drenjina, ajvara, šljiva, trnjina, mušmula, kruška karamanka, lavande i štrudle. Cena kugle je nešto viša ali nudi pun ukus i egzotične arome. Lavanda je ekstraktna, drenjina skuplja usta, šljivovica vam deluje da je ispijate iz čaše.

Uzimam višnju sa zrnima maka, prhastu i zrnastu pod zubima, koju uspešno neutraalizuje fine kremaste arome espreso kafe.

Ako povedete svog psećeg kućnog ljubimca da znate ovde pripremaju i sladolede po njihovom ukusu.

Hotel Jugoslavija dobija aneks kule

 

 

Ja mogu

Ono što niko ne može

Ne mogu

Ono što svako može

 

Ideja o izgradnji hotela Jugoslavijа začela se posle II svetskog rata, a prvi finansijski problem usledio je 1949. - nakon sukoba Tita sa Josifom Visarionovičem Džugašvilijem-Staljinom. Postoje govorkanja da je trebala da bude sedište Inforbiroa. Rukovodstvo Jugoslavije odlučilo je da na Novom Beogradu, blizu mesta gde je nekada bila železnička stanica Zemun, podigne velelepnu građevinu, nešto poput onog mitskog hotela "Luks" u Moskvi, u kojem je bilo sedište Kominterne. 

Ovaj, u kojem bi bilo sedište Informbiroa, trebalo je da se zove - Beograd. Uostalom, baš za boravak komunista iz bratskih država sagrađen je hotel Slavija.

Građena po projektu arhitekata zagrebačke škole moderne Mladena Kauzlarića, Lavoslava Horvata i Kazimira Ostrogovića i beogradskih arhitekata: Ivana Antića, Mirka Jovanovića, Vladete Maksimovića i Milorada Pantovića, Jugoslavija je otvorena 1969. godine, a pamti goste poput britanske kraljice Elizabete, Nila Amstronga, Ričarda Niksona, Erlik Kleptona, Tinu Tarner i Kevina Kostnera. Ovde sam i ja proslavio maturu. Nas par smo odabrali odela, a onda je svako došao Mercedesom  u toj boji.

Jedna od karakteristika hotela je i masivni luster od 14 tona sa  40.000 svarovski kristala i 5.000 sijalica. I danas je među najvećim na svetu, a  pre 50 godina je i zvanično ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

Hotel Jugoslavija jedan je od mnogobrojnih objekata stradalih u NATO agresiji na Srbiju 1999. godine,  u noći 7. i 8. maja. Na mestu Hotela Jugoslavija planirana je sad gradnja kompleksa od 240.000 kvadratnih metara. Očekivana visina budućeg objekta je do 155 metara.

 

Naime, u bloku 11, kod hotela „Jugoslavija“ grčki investitor QS Investment gradiće dve kule od 140 metara u kojima će biti hotel luksuznog lanca "Ric-Karlton", poslovni i stambeni objekti i tržni centar. Bulevar Nikole Tesle biće proširen za dve trake kod raskrsnica sa ulicama Goce Delčeva i Aleksinačkih rudara, za desna skretanja ka kompleksu. Nove kule na Zemunskom keju biće među najvišim objektima u gradu, ali ipak ne smeju da sa trona svrgnu Kulu Beograd u Beogradu na vodi, koja je visoka 168 metara. „Ric-Karlton“ je luksuzni hotelski brend kompanije „Meriot“ (Marriott). „Meriotov“ luksuzni hotel – „Sent Ridžis“ rezervisan je pretopstavljatee za „Kulu Beograd.“