уторак, 2. октобар 2018.

NA TRGU REPUBLIKE PRONAĐENI TEMELJI STAMBOL KAPIJE




Stambol kapija bila je jedna od četiri kapije Beograda na izlasku iz varoši. Budući da je kroz nju vodio drum u pravcu Istanbula (Stambola), po tome je dobila i naziv. Ostale tri su Sava-kapija, Varoš-kapija i Vidin-kapija.

Beogradska varoš je u XVIII i prvoj polovini XIX veka od Save do Dunava bila opasana dubokim rovom, u kome se nalazila voda, i visokim šancem u koji su bili zabodeni visoki palisadi (hrastove oblice sa šiljkom na vrhu). Time se grad branio od eventualnih napada.

Ostale su po Feliksu Kanicu otkrivale svoje tursko poreklo i bile obične rupe u polupropalom palisadu sa nekoliko balvana iznad rupe.

Napravili su Austrijanci za vreme svoje vladavine severnom Srbijom 1718-1739. godine, a legenda kaže da je kapiju podigao Ernst Gideon fon Laudon. Kapija je bila izrađena od tesanog kamena i cigle. Imala je prostorije za smeštaj vojnika koji su držali stražu. 


Kroz Stambol kapiju se ulazilo na tri ulaza: u sredini je bio veliki za kola, a sa obe strane po jedan manji za pešake.

Sva su vrata bila od debelih hrastovih greda po kojima je prikovana jaka gvozdena oplata. Na njoj su se videle rupe od kuršuma pri napadima.

Nalazila se između današnjih Narodnog pozorišta i spomenika knezu Mihailu na Trgu republike.

Ispred kapije nalazilo se polje obraslo travom. Put koji je iz varoši izlazio na Stambol kapiju delio se odmah na dva kraka: jedan je išao desno ka Terazijama, a drugi levo ka Tašmajdanu i Paliluli.

U blizini Stambol kapije Turci su nabijali na kolac buntovne Srbe. Stoga je kapija bila krajnje ozloglašena među Srbima i predstavljala je simbol stradanja pod Osmanskim carstvom.

„Mučenici su okretani licem u polje, ovamo ka Srbiji, da zaplaše druge koji bi poumili poći njihovim tragom, to jest koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemlji srpskoj“ , beleži hroničar Milan Đ. Milićević.

Stoga je srušena 1866. godine, po naredbi kneza Mihaila. Rušenje je počelo polovinom aprila, a dovršeno 19. maja 1866. (po starom kalendaru).

понедељак, 1. октобар 2018.

XXII Međunarodne noći slepih miševa (MNSM)


izvor: UNS

Prirodnjački muzej u Beogradu i Društvo za očuvanje divljih životinja „Mustela“ i ove godine u subotu, 6. oktobra 2018. u 18:30 časova na prostoru Velikog Ravelina pored Galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu organizuju obeležavanje 22. Međunarodne noći slepih miševa (MNSM). Ova manifestacija će biti održana 17. put u Srbiji.

Inicijativa MNSM nastala je u okviru Sporazuma o očuvanju slepih miševa Evrope (1991.), koji je deo međunarodne Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (poznatije kao Bonska konvencija, koja je u Srbiji na snazi od 2008. godine). Cilj MNSM-a je popularizacija ovih letećih sisara i njihovog specifičnog načina života.



Građani se i dalje obraćaju Prirodnjačkom muzeju ukoliko im slepi miš uleti u stan. Prirodnjački muzej i Društvo „Mustela“ na teritoriji Srbije imaju mogućnost da izađu u susret savetima, a ponekad i neposrednim izlaskom na teren, i tako pomognu u rešavanju problema sa slepim miševima. Međutim, broj poziva poslednjih godina stagnira, jer su građani iz godine u godinu sve više informisani o njihovoj bionomiji, ekologiji, fiziologiji, odnosu sa ljudima, zaštiti i očuvanju ovih životinja u Srbiji i Evropi.



Program obuhvata multimedijalna predavanja, razgovor stručnjaka sa građanima, a poseban segment je prikazivanje živih primeraka slepih miševa publici i njihovo puštanje na slobodu.