Rimska nekropola pokraj Skupštine

 

Arheološka istraživanja u parku pored Doma Narodne Skupštine, u Vlajkovićevoj ulici, traju već skoro 3 meseca. Arheolozi su istražili ostatke građevina iz međuratnog perioda koje su stradale u savezničkom bombardovanju 1944. godine. Iz tog perioda datiraju ostaci avio-bombi iz Drugog svetskog rata, kesice američkog mleka u prahu, očuvane porcelanske posude, delovi nemačkih automobila…

Arheolozi su otkrili ostatke beogradskog naselja iz XVII-XVIII veka tadašnja Ejnehenova mahala, gde se nalazila čuvena džamija. Iz tog perioda pronađeni je 30 posuda za neku vrstu tečnosti, kožni kaiš, koštani češalj i keramička lula.

No, najveće otkriće bilo je pronalaženje delova jugoistočne nekropole Singidunuma. Do sada  je otkopano  14 rimskih grobnica iz III i IV veka. Dve grobnice su pravougaone osnove sa lučnim svodovima ozidane opekom, dok su dve takođe izrađene od opeka koje su slagane u formu kovčega.

Pronađena su i 4 kamena sarkofaga, kao i ostaci 2 pokojnika. Poznato je da su u antičkom i u kasnijem periodu mnoge rimske grobnice bile opljačkane, zbog bogatih priloga. Takav je slučaj  i ovde. Sarkofazi su  načinjeni od tašmajdanskog kamena. 

U jedanom od sarkofaga širine od 120 centimetara, pored ispreturanih kostiju, pronađemna je i zlatnu minđušu sa poludragim kamenom zelene boje (smaragd) i veoma dobro očuvana ukosnica od stakla, kao i par novčića.

U iskopini su pronađeni i  delovi rimskog vodovoda u  dužini od preko 70 metara. Bio je u funkciji tokom II i III veka. Singidunum je snabdevan vodom sa izvorišta kod današnjeg Mokroluškog potoka. Čista, pijaća voda je složenim sistemom cevi i kaptaža dovođena do gradskih česmi gde su je mogli koristiti svi žitelji grada i do gradskih vila. Međutim voda za piće se nije bacala, odnosno od česmi je manjim akveduktima odvođena do javnih gradskih kupatila i lanterni. Takođe je služila i za pokretanje mlinova za mlevenje žita i drugih poluindustrijskih postrojenja. Pronađeni deo vodovoda  predstavlja jedan od sekundarnih vodova i najverovatnije je vodom napajao rudnik kamena koji se nalazio podno današnjeg Tašmajdana.Ti vodovni kanali imaju izgled slova u. Široki su oko metar, a u njihovom donjem delu se nalazi udubljenje širine tridesetak centimetara. Izidani su od kamena, izolovani specijalnom masom koju su Rimljani koristili za hidroizolaciju i na jednom mestu se nalazi prevodnica za prečišćavanje vode.

U  svetu je praksa da se ovakav tip kulturnog nasleđa konzervira i izloži pogledima žitelja i turista. No, kada arheolozi završe iskopavanja  ovde će biti izgrađena podzemna garaža.

OTVORENE KAPIJE BEOGRADSKE TVRĐAVE

,,OTVORENE KAPIJE TVRĐAVE“, biće organizovana od četvrtka do nedelje, 8, 9, 10. i 11. juna. Raznovrstan program koji će podsticati razvoj sportskog duha i zdravih stilova života, a promovisati kulturu i umetnost, biće realizovan na više lokacija na Kalemegdanu. Vežbe za decu i seniore, sportske i likovne radionice za decu, književne večeri od kojih će jednu uveličati Pero i Miloš Zubac, koncert Leontine i hora Čarolije, humanitarni koncert Odjeci Beogradskog Šopen festa, samo su neki od sadržaja koji će obeležiti manifestaciju.

Tokom trajanja mainfestacije u toku će biti online foto konkurs ,,Pas Kališa 2023“ na kome mogu da učestvuju svi preko društvenih mreža sa slikom svog ljubimca na Tvrđavi. Proglašenje ,,Pas Kališa 2023“ će biti u nedelju 11.6. u 17 časova na gornjem gradu Kalemegdana.

Kao završnica festivala “Otvorene kapije tvrđave", 11. juna, sa početkom u 18 časova, biće održan koncert Odjeci Beogradskog Šopen Festa, sa podnaslovom ZA IVANU.

Na platou pored spomenika Pobednik na Kalemegdanskoj tvrđavi, dela “Pesnika klavira" - Frederika Šopena, izvodiće eminentni pijanisti: Biljana Gorunović, Olivera Radmanović, Jelena Đajić, Neven Šobajić i Nebojša Maksimović.

Koncert je humanitarnog karaktera, kao podrška Ivani Matijević, osnivaču i umetničkom direktoru Beogradskog Šopen Fest-a.

Putem donatorske kutije sakupljaće se dobrovoljni prilog publike, a prikupljena sredstva namenjena su za lečenje Ivane Matijević.

Internacionalna kulturno - obrazovna manifestacija Beogradski Šopen Fest, od 2012. godine promoviše lik i delo kompozitora Frederika Šopena, predstavlja vrhunski pijanizam sa fokusom na mladim talentima. Festival i koncert organizuje udruženje Kreativa.