петак, 12. август 2016.

Beogradski bunkeri




Kada je htela da me opomene kako mi je garderobni orman neuredan moja pokojna baba bi duhovito primetila: 

„Samo što iz njega ne ispadaju mrtvi Nemci!“


Nemam saznanja da li su isti takvi zatečeni na mestu tek pronađenog  nemačkog bunkera, koji je trebao da štiti sirote pripadnike Vermahta od nesnosnih nasrtaja partizana i sovjetskih crvenoarmejaca. Naime, gradeći supermarket, igrom sudbine opet Nemci, iz kompanije Lidl, u beogradskom naselju Vidikovac, tačnije na Ceraku, pronašli su dosta očuvan nemački bunker. 


Izgleda da ovaj betonski bastion, Prle i Tihi nisu posetili. Dobro je očuvan za jednog sedamdesetogodišnjaka. Poznavaoci čak tvrde da spada u najočuvanije u nas. Građen je u dva nivoa ispod zemlje. U prvom nivou nalazila se toparnica, mesto za top i prostor za granate, a na nivou ispod bili su kreveti za duži boravak vojnika. Mitraljesko gnezdo okrenuto je prema Avali, odakle se očekivao dolazak neželjenih domaćina. Bunker je napravljen od armiranog betona, te je mogao da odoli naletima partizanske avijacije i artiljeriske paljbe čuvenih „kaćuša“. 

Pronađeni građevinski objekat nije evidentiran u službenim dokumentima. Čudno od  pedantnih Nemaca, da su gradili bez dozvole, ili su ih burni istorijski  događaji sprečili da izdaju upotrebnu dozvolu i da nekretninu  uknjiže. Nisu ni podneli zahteva za legalizaciju, te se sudbina bunkera za sada ne zna. 

 

Nije ovo jedini takav preživeli objekat u srpskoj prestonici. Svako ko se vozio tramvajem od Železničke stanice u pravcu ka Banovom Brdu nije mogao a da ne primeti robusnu betonsku piramidalnu konstrukciju preko puta Palate pravde. Preciznije ima ih dve, a druga bliznjakinja nalazi se baš tu kod Palate pravde. Zidovi ovih građevina su debeli čak tri metra i sagrađeni pod posebnim uglom. To im neće pomoći, jer će pasti kao žrtve ambiciznog projekta „Beograda na vodi“. 

 Foto: Vladimir Šubić

четвртак, 4. август 2016.

Београдска мумија




Српски племић и трговац Хаџи Павле Риђички у другој половини   XIX  века купио је у Египту мумију за српски народ и поклонио је Народном музеју у Београду. Ради се о мумификовано телу које потиче из старог Египта. Име мумификоване особе је Несмин, што значи „онај који припада богу Мину“. Несмин је био свештеник у храму бога плодности Мина, као и сви мушки чланови његове породице. Записано је да му је отац био Унефер, мајка Чаи-Хатор-Иму, а деда Џед-Хор. Такође му је и мајка живела, свирала систрум (што је нека врста цимбала) при храму. Мумија потиче из Акхмима, града 200 километара низводно од Луксора


Фебруара 1989. године на захтев Катедре за археологију Филозофског факултета у Београду покренута је иницијатива да Народни музеј уступи мумију факултету у студијске и едукативне сврхе. Ковчег с мумијом пренет је октобра 1992. у Археолошку збирку Филозофског факултета.
Мумија је у лошем стању због нестручног руковања и неодговарајућих услова за чување, излагања и транспорта. Глава, труп и ноге лежали су раздвојени у иструлелим ланеним овојима и смоле, с комадићима амајлије и перли. Пронађене су накит од злата, полудрагог камења и фајанаса, као и амајлија која представља богињу Маат, срце Иб, египатско Уџат око, Џед стуб и Озиријачну тријаду. Ипак, најзначајније откриће је свитак папируса под мумијином руком с позлаћеним ноктима.


Београдска мумија је једина за коју се зна да има свитак папируса још in situ, на месту где су га изворно поставили балсамер и свештеник. Мада је делимично оштећен, папирус је веома густо намотан и сасвим читко исписан. Верује се да је у питању једно од најпотпунијих верзија Књиге мртвих, а судећи по дебљини свитка, није искључено да је придодат неки загробни текст. Вађење свитка, размотавање и конзервација још није обављено и чека се финансијер тог подухвата. Тек тада ће се урадити екстрикција. До сада је мумија подвргнута ДНК анализи, испитивању рендгеном и скенером. Налази говоре да је мумија из птолемејског периода, негде око 300. године п. н. е. Покојник је обрезан мушкарац висок 165 центиметра. Од унутрашњих органа сачувано је срце, мозак је извучен из лобање, а на кичми су приметни знаци спондилозе и сколиозе.



Ковчег у коме се мумија налази, дугачак је 182,5 центиметра, израђен је од тамариковог дрвета. Осликан је плавом, зеленом, жутом, црвеном, црном и белом бојом, а неки делови су имали и позлату, што указује на виши друштвени статус покојника. Унутрашњост ковчега, на којој су видљиви трагови длета, није осликан. Испод овратника смештен је лик богиње Нут раширених крила, а испод ње већи хијероглифски натпис. На стопи ковчега између два лежећа бога Анубиса исписан је мањи хијероглифски запис намењен заштити покојника. Ковчег у облику људског тела је састављен од укупно 52 засебна дрвена дела, као и обрва и очију од стаклене пасте уметнутих у поклопац, чији су плави остаци још видљиви. Дешифровање хијероглифа на ковчегу, започето 2003. године уз помоћ Емили Титер Emily Teeter са Оријенталног института у Чикагу, донело је занимљиве резултате. Позлаћени натпис је редак цитат из Књиге мртвих. У питању је 191. поглавље „За повратак душе у тело“. Зна се да је такав цитат откривен у још двадесетак случајева.