Šoping mol u nas nije nikakva novotarija. U Beogradu je prvi
otvoren 1.
maja 1933. Zanatski
dom, danas zgrada Radio Beograda, sagrađen je u modernističkom duhu, sa pročišćenom
fasadom, po projektu Borka Nestorovića (1901.-1975.), tada 30 -togodišnjaka.
Udruženje zanatlija osnovalo je
1911. Fond Zanatskog doma, a već sledeće godine kupljen je plac za izgradnju
zdanja u kojem je trebalo da se smeste sve zanatske ustanove.
Godine 1914.
godine, raznorodni zanatski fondovi prikupili su sredstva i započeli zidanje
doma prema projektu arhitekte Danila Vladisavljevića iz 1912. godine. Međutim, Veliki
rat i nepovoljni finansijski uslovi poremetili su te planove.
Kafana „Kod dva bela goluba“, otvorena 1841. godine. Vlasnika je Jovana
Kujundžića. Rodonačelnik ove familije bio je Milan Kujundžić Aberdar, pesnik,
državnik i dobrotvor, a jedan od izdanaka dr Vojislav, u istoriji Beograda je
upisao kao zagovornik kremiranja i osnivač društva krematista „Oganj“.
Kujundžići su u kupoprodajni ugovor metnuli i klauzulu da se figure golubova
(kao omaž srušenoj kafani) nađu na fasadi novog zdanja...
Izgradnja šestospratne
modernističke zgrade završena je za samo dve godine.Iznad lepog i upadljivog
kružnog ulaza u zgradu nalaze se snažne i skladne figure majstora i kalfe
ispred kojih stoji nakovanj. Ispred njih su alatke - klešta i makaze, a u
pozadini je točak. U pitanju je kompozicija „Kovač“ vajara Nikole Lukačeka. Neki
istoričari umetnosti i arhitekture ovu kompoziciju tumače simbolom zanatstva. No,
na centralnom delu nakovnja, iznikao je nekako šestar, tipičan masonski simbol.
U ovom zdanju svoje mesto pronašli
su hotel Grand, zanatski lokali, restorani, kancelarije i stanovi za
iznajmljivanje, kao i bioskop Avala (ulaz iz Hilandarske). Hotel „Grand“ je za
ono vreme bio prvoklasan u svakom pogledu. Sobe su bile sa toplom i hladnom
vodom, telefonom i kupatilima, a postojalo je i centralno grejanje.
U ovoj
zgradi nekada je bio bioskop „Avala“ u koji se ulazilo iz Hilandarske ulice.
Neposredno posle II svetskog rata, bioskop se 1947. se seli u novopodignutu zgradu
namenjena Beogradskom dramskom pozorištu.
Zanatski dom je projektovan u
duhu arhitekture poznog modernizma i art dekoa. Koncipiran je kao ugaona
građevina sa centralnim traktom kružne osnove i dva bočna krila duž ulica
Hilandarske i Svetogorske. Odnos zalučenog centralnog i ravnih bočnih delova
potenciran je središnjom dvostepenom kulom. Masivnost ugaonog dela zgrade
olakšana je kolonadom u prizemlju i završnom spratu, kao i prizmatičnim lanternama
(lampama), horizontalno povezanim otvorima na spratovima, kao i dekorativnim
horizontalnim akcentima na parapetima i stubovima gornjih nivoa kule. Na na
prvom spratu je „kamena sala“, veoma lepa i bogato uređena.
Ova zgrada je bila jedan od
najmonumentalnijih objekata u arhitekturi Beograda između dva svetska rata.
Zanatlije su ga zvale „Glavni dom“, a savremenici su stil zgrade opisivali kao
„monumentalan“ i „moderan“. Prema nekim zapisima, i Tito je tu držao ilegalne
sastanke.
Od 1947. ovo je zgrada Radio
Beograda Beograd i njegova unutrašnjost adaptirana je za potrebe radio-stanice.
Hotelske sobe i kancelarije pretvorene su u redakcijski prostor i u njih su se
uselili novinari, u restoran u prizemlju smešteni su muzički i dramski studio,
a u nekadašnjem bioskopu i danas je veliki muzički studio (šest). Poslednji podstanari koji su ovde stanovali
napustili su zgradu 80-tuh XX veka.
Radio Beograd je s radom započeo
još oktobra 1924. godine, kao deveta radio-stanica u Evropi. Bio je to Radio
Beograd-Rakovica, deo radio-telegrafske stanice, u vlasništvu jedne francuske
kompanije. Njoj je dopušteno da postavi radioelektičnu stanicu sa
radio-telegrafsko-telefonskim aparatom, te da emituje tri puta nedeljno po
jedan sat radio programa. U dogovoru sa ministarstva pošta i telegrafa
Kraljevine SHS uvedena je naplata radio pretplateS. ignal za prepoznavanje
predstavljalo je nekoliko prvih taktova pesme „Milkina kuća na kraju, oko njene
kuće psi laju“, a njenim emitovanjem se i završavao program.