Stari savski most

 

 

Prvi pravi, moderni most Beograd je dočekao tek u XIX veku. Odlazi u istoriju stari savski most. Izgrađen kao most „Princa Eugena“ 1942. godine, od lučne konstrukcija, prvobitno namenjene premošćavanju Tise kod Žablja. Jedan je od retkih mostova koji nacisti nisu digli u vazduh prilikom povlačenja. 

Kada su pobegli na teritoriju današnjeg Novog Beograda, Miladin Zarić je potpuno sam, na očigled pripadnika sovjetske vojske, popeo na most, uzeo ašov koji je ležao na mostu pored jednog mrtvog nemačkog vojnika i njime prekinuo, već zapaljenu, detonatorsku žicu. Do kraja života Zarić je u drvenom sanduku čuvao kaput sa rupama od metaka, koji je nosio na sebi tog 20. oktobra.

Po drugim tvrdnjama, most su sačuvali sovjetski mornari Dunavske flote i demineri koji su mostu prišli odozdo, sa same reke, ispod mostovske konstrukcije.

Dugačak je oko 430 metara dok je raspon između dva glavna stuba 157. Most ima po jednu traku za drumska vozila koje u isto vreme koriste i tramvaji.

Godine  1966. most  je zatvoren za saobraćaj i spreman za uklanjanje po odluci gradonačelnika Branka Pešića. Direkcija za mostove Grada Beograda proglasila je most nebezbednim i predložila njegovo sečenje, što je bilo usvojeno na sednici 31. decembra 1966. godine.

No do rušenja nije došlo. Sve do kraja ove 2024. godine kada je najavljeno njegovo rušenje i zamena novim sa više saobraćajnih traka čija bi gradnja trajala najmanje tri godine. Po ranijim planovima izgradnja novog mosta planirana je 70 metara uzvodno od postojećeg. mosta. Danas to prosto nije izvodljivo zato što njegov koridor blokiraju novosagrađene zgrade u Savamali. Novi most treba da ima šest traka za automobile, tramvaj i staze za pesake i bicikliste.

Šta uraditi sa starom konstrukcijom? Rešenje nudi grupa ruskih emigranata okupljena oko Icarusa, kroz projekat Half-Bridge of Memories – Program revitalizacije prostora Starog Sajmišta kao mesta sećanja kroz nasleđe Savskog mosta. Most, tj njegov fragment postao bi deo spomen-područja posvećenog žrtvama holokausta, genocida nad Srbima i Romima. Most sačuvan u formi polumosta, svojevrsnu nedovršenu strukturu veze dve obale. Prema rečima autora, ova kompozicija treba da pruži emotivni doživljaj nedostižnosti grada sa druge strane Save „kao simbola slobode za one koji su pali u okove logora“. U njega bi bilo ukorporirano 39.000 zvona koje bi njihao vetar, čime se aludira na broj žrtava stradalih u logoru smrti na levoj obali Save. Autorski tim koji potpisuje rešenje polumosta čine: Vitaly Stadnikov, Alexander Erman, Nikita Sergienko, Elvira Ibragimova, Ilya Ivanov, Kristina Razumova, Oleg Raspopov i Olga Roset.

Održan Afro festival

Uz učešće afričkih ambasada u Beogradu, u prijatnom eksterijeru bašte Muzeja afričke umetnosti u Beogradu održan je Afro festival. Tokom proteklog vikenda, nekoliko hiljada posetilaca uživalo je u bogatim programima koje su muzejski saradnici pripremili za ljubitelje i poštovaoce afričke kulture i umetnosti, a posebno u ponudi koju su predstavile afričke ambasade. Ove godine učestvovala su diplomatska predstavništva Alžira, Angole, Brazila, Egipta, DR Konga, Libije, Maroka, Nigerije, Somalije i Tunisa, kao i konzulati Gabona, Jamajke i Namibije.

Afrički festival ponudio je bogat umetnički program, uključujući izložbu najuspešnijih radova sa likovnog konkursa Impresije o Africi i modnu reviju nigerijskih brendova koja je organizovana u saradnji sa Ambasadom Nigerije u Budimpešti i udruženjem nigerijskih dizajnera CEEWABA. Posebno atraktivna bila je radionica vezivanja afričkih turbana, koja je privukla veliki broj posetilaca željnih da nauče ovu tradicionalnu tehniku.

 

Vrhunac ovogodišnjeg festivala bio je nastup domaćeg muzičara i kantautora Marka Luisa. Puna dva sata Marko je izvodio brojne autorske i druge kompozicije kojima je razgalio publiku i doveo atmosferu do usijanja, po već pretoplom, pravom afričkom popodnevu.

 

Drugog dana festivala održan je Durbar - centralni i najsvečajniji segment festivala, dan prijateljstva, muzike i plesa. 

Ovog dana su se na svečanosti povodom novog izdanja Afro festivala obratili Marija Aleksić, direktorka Muzeja afričke umetnosti, Mohamed Amin Belhaž, doajen Grupe afričkih ambasadora i ambasador Kraljevine Maroko, Đura Likar, načelnik odeljenja za Afriku i Bliski istok Ministarstva spoljnih poslova, i Stanko Blagojević, pomoćnik ministra kulture za međunarodnu saradnju i evropske integracije.

 

Marija Aleksić, direktorka muzeja istakla je da 

“Afro festival već više od dve decenije okuplja muzejsku i najširu javnost kroz popularne i edukativne programe kojima se promoviše afrička umetnost i zaštita kulturnog nasleđa. Tokom ovih dana, Muzej afričke umetnosti se pretvara u pravu košnicu za ljubitelje umetnosti – on postaje mesto upoznavanja, razmene ideja i dobrog raspoloženja podstaknutih otkrivanjem različitih oblika kreativnosti koji dolaze sa afričkog kontinenta”.

 

Mohamed Amin Belhaž, doajen Grupe afričkih ambasadora i ambasador Kraljevine Maroko je rekao da 

“Afro festival predstavlja proslavu afričkog kontinenta, njegove umetnosti, kulture, mode i, pre svega, snažnog i trajnog prijateljstva i ljubavi između naroda Srbije i naroda Afrike. Grupa afričkih ambasadora u Beogradu sa zadovoljstvom učestvuje u aktivnostima Durbara na kome predstavljamo kulture naših prelepih zemalja. Ovaj festival, koji je jedinstven u Srbiji i širem regionu Zapadnog Balkana, od svog osnivanja, 1997, služi poput kapije ka našem kontinentu, dočekujući hiljade naših srpskih prijatelja, posebno mladih, na putu otkrivanja afričkog kontinenta”.

 

Đura Likar, načelnik odeljenja za Afriku i Bliski istok Ministarstva spoljnih poslova je izjavio da je Republika Srbija posvećena unapređenju saradnje sa afričkim državama. 

“Proteklih meseci Republiku Srbiju su posetili ministri spoljnih poslova Esvatinija, Angole, Gane, Centraloafričke Republike, Gambije, Burkine Faso, Alžira i Togoa i susreli su se sa predsednikom Republike i drugim zvaničnicima. Ponosni smo i na program Svet u Srbiji u okviru koga veliki broj studenata iz afričkih zemalja studira u Srbiji”, naglasio je Likar.

 

 

Tokom festivala za najmlađe posetioce organizovane su kreativne radionice, poput oslikavanja murala inspirisanih ukara tkaninama iz Nigerije i Kameruna, hip-hop plesne radionice i kreiranje kolaža na temu zamišljenih putovanja u Afriku. Posetioci su takođe mogli da se oprobaju u igri mankale, jednoj od najstarijih misaonih igara, i veštinama Kapuera Angola. 

Muzički deo festivala bio je posebno uzbudljiv. Ritmove Afrike na festival su doneli di-džej Pen iz Nigerije i brazilski gitarista Nego Zambe. Plesni nastup Donie Tembe Đurić iz Mozambika dodatno je doprineo atmosferi, kao i ritmovi singidundun, đembe i sabar bubnjeva koji su izvodili perkusionisti škole Singidundun. A velike aplauze pobrao je i bend Avalski put koji čine strani studenti, pretežno iz Afrike, koji borave i studiraju u Srbiji zahvaljujući projektu Svet u Srbiji. 

 

Specijalni gosti spektakularnog nastupa Marka Luisa bili su poznata muzičarka Maja Luis i multiinstrumentalista PetarZ, koji često nastupaju sa Markom, zajedno stvarajući od koncerta pravu energičnu fanki-disko-afro-balkansku žurku obojenu najrazličitijim ritmovima i melodijama. Na zahtev oduševljene publike, Marko je izveo i nekoliko hitova na bis, a posebnu čar finala ovogodišnjeg festivalskog nastupa bio je trenutak kada se Marko Luis spustio sa bine i na travi, među brojnim posatiocima koji su u glas pevali sa njim, odsvirao poslednju numeru u pratnji svog sina Dime koji, sasvim sigurno, raste u izuzetnog perusionistu. 

Foto: MAU Promo, Marija Piroški i Belgrade  Online 

AFRO FESTIVAL : Puls Afrike u Beogradu!

 

Tradicionalni Afro festival biće održan u subotu i nedelju, 29. i 30. juna u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (Andre Nikolića 14, Senjak).

 

Afro festival već više od dve decenije okuplja muzejsku i najširu javnost sa ciljem da kroz edukativne i popularne programe, kao i promociju afričkih umetnosti i zanata podrži zaštitu kulturnog nasleđa.

 

Tokom ovih dana Muzej afričke umetnosti pretvara se u pravu košnicu – postaje mesto upoznavanja, razmene ideja i dobrog raspoloženja podstaknutih otkrivanjem i udubljivanjem u različite oblike kreativnosti koji dolaze sa afričkog kontinenta i koji su njime inspirisani.

 

Uz dragocenu podršku afričke diplomatske zajednice u Beogradu, posebno aranžirani štandovi dočaraće raznovrsnu kulturnu, turističku i gastronomsku riznicu Afrike u posebnom programu Durbar (Festival festivala).

 

Ove godine učestvuju ambasade: Alžira, Angole, Brazila, Egipta, DR Konga, Libije, Maroka, Nigerije, Somalije i Tunisa, i konzulati Gabona, Jamajke i Namibije. 

 

Veoma bogat program festivala obuhvataće, između ostalog, afrički bazar, izložbu najuspešnijih radova sa Devetog likovnog konkursa za decu “Impresije o Africi”, modnu reviju nigerijskih dizajnera i radionicu na kojoj će dame učiti tehnike vezivanja afričkih turbana. Za decu su pripremljene radionice hip-hop plesa, kreiranje kolaž- scenografije sa zamišljenog ili stvarnog putovanja u Afriku, kao i oslikavanje murala sa motivima po uzoru na ukara tkanine iz Nigerije i Kameruna. Na Afro festivalu publika će moći da odigra i partiju mankale, jedne od najstarijih misaonih igara, kao i da isproba borilačku veštinu Kapuera Angola.

 

U okviru muzičkog dela programa nastupiće di-džej Pen, multidisciplinarni umetnik iz Nigerije, kao i Nego Zamba, alias Žoze Delson do Nasimento, popularni brazilski gitarista i improvizator. Ritmove singidundun, đembe i sabar bubnjeva izvodiće perkusionisti škole „Singidundun“. Ovaj sastav pratiće i plesni nastup plesačice Donie Tembe Đurić iz Mozambika. Muzičku pozadinu događaja upotpuniće i bend “Avalski put” koji čine strani studenti, pretežno iz Afrike, koji borave i studiraju u Srbiji zahvaljujući projektu “Svet u Srbiji”.

 

Zvanično obraćanje Nj.E. Mohameda Amina Belhaža, ambasadora Maroka, u pratnji članova Grupe afričkih ambasadora u Srbiji održava se u nedelju u 12 sati, nakon čega sledi nastup poznatog muzičara i kantautora Marka Luisa. 

Posetioci Afro festivala imaće priliku da uživaju u izvođenju Markovih numera koje predstavljaju miks RNB, fank, soul i hip-hop i afro-ritmova, ali obiluju i elementima sa Balkana, iz Bugarske, Indije i Irana.

 

Tokom festivala biće održano i nekoliko predavanja: “Zapadnoafrička tradicionalna muzika – Đembe” Dragice S. Jovanović, “Bviti/Bvete: Religija, tradicija ili ritual?” Pola Armanda Mombeja Indaki i “Između kolonizacije čula i stvaralačkog otpora: Elektronska muzika u istočnoj Africi” Dr Pjotra Čihotskog, kao i kustosko vođenje kroz tematsku izložbu “Zdravko Pečar - (Auto)portreti.

 

Tokom događaja publika će moći da odloži ambalažni otpad na štandu kompanije Sekopak.

 

Cena ulaznice je 400 dinara, program se održava od 10 do 18 sati, a kompletan sadržaj može se videti na sajtu Muzeja afričke umetnosti.

Zemunska evangelistička crkva na raskršću

 

Koliko ste sigurno puta prošli pored bogomolje kod zemunske Bežanijske ulice, na samom početku Tošinog bunara na uglu sa ulicom Jakuba Kuburovića. Većina misli da je u pitanju nekadašnja sinagoga, ali grese. U pitanju je evangelistička crkva. Sagradjena za protestantsko nemačko stanovništvo, dodelom parcele od Zemunskog magistrata. Prvi projekti uradjeni su 1914. godine, ali su ratne prilike odgodile zidanje za neka bolja vremena. Originalno arhitektonsko ostvarenje građeno je između 1926. i 1930. godine pod brižnim okom arhitekti Huga Erliha i Viktora Kovačevića.

Ovde je bila mesna zajednica, salon nameštaja pa i automobila, slikarski atelje, kafic, kockarnica, mesto za probe kulturno umetničkog društva.

Crkvu odlikuje osnova koja asocira na oblike trolista – rotonde sa naglašenom apsidom i dva bočna krila, simetrično postavljena u odnosu na centralni ulaz. Iznad troslivnih krovova koji pokrivaju skraćenu pripratu i bočna krila, diže se tambur većih dimenzija. Nad kubetom je lanterna na koju je prvobitno postavljen krst kao simbol Hristovog stradanja. Kada je posmatrate spolja primetićete da ima sveden broj simetrično postavljenih otvora na fasadi.

Godine 2001. usvojen je zahtev evangelističke verske zajednice da se posle 70 godina objekat vrati vernicima.  Za spomenik kulture proglasen je 2005. godine. Danas prostor dele evangelisti koji nedeljom održavaju službe, dok je drugim danima na raspolaganju KUD “Branko Radičević. U okviru prostorija crkve nalazi se i kafić. Sluzba se naizmenično izvode službe na slovačkom i nemačkom jeziku. Oltar se pre svake službe pravi od stočićapostavljenih na sredini crkve.

Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu

 

Pobedničko idejno rešenje na otvorenom, prvostepenom, anonimnom urbanističko – arhitektonskom konkursu, za zgradu Prirodnjačkog muzeja koji je  sproveo Društvo arhitekata grada Beograda je rad akademika i profesora i Branislava Mitrovića i arhitektonskog studija „MITarh“.

Prema njegovim rečima objekat će se nalaziti na obali rukavca kod Ratnog ostrva u zoni preko puta SIV-a a oblikovan je kao jedan mali nasip prema ovom zdanju koji je pokriven zemljom i travom što znači da  će po njegovom krovu moći da se šeta a ima i otvorenu zastakljenu fasadu prema obali.

Time se stvaraju neophodne uslove za smeštaj zbirki i njihovo trajno čuvanje, kao i za primenu savremenih tehnika i tehnologija obrade predmeta, prepariranja i konzerviranja. Prirodnjački muzej je osnovan 19. decembra 1895. godine.

Projekat se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, a nagrađeni i nenagrađeni radovi, u elektronskom formatu, postavljeni su na specijalnoj internet prezentaciji Prirodnjačkog muzeja.

48. MEĐUNARODNI SAJAM GRAĐEVINARSTVA - od vizije do ostvarenja

 

Najveći sajamski događaj u građevinskoj industriji u regionu jugoistočne Evrope, 48. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE, biće održan od 22. do 25. aprila 2024. godine, u halama i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma.

Pod sloganom “Od vizije do ostvarenja”, najvažniji događaj u građevinskoj industriji, glavni pokretač uspešnih  poduhvata, inovacija i tržišta u regionu – Sajam građevinarstva SEEBBE objedinjuje znanja iz svih grana građevinske industrije i zanata, po međunarodnim standardima i na visokom nivou.

Promovišući direktnu i konkternu razmenu informacija, idealno je mesto za investicione odluke.

Zemlje učesnice ove godine su Australija, Austrija, BIH, Bugarska, Hrvatska, Češka republika, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Crna Gora, Kina, Poljska, Azerbejdžan, Indija, Severna Makedonija, Rumunija,  Slovenija, Španija, Holandija i Turska.

Ova prestižna manifestacija okuplja sve koji su uključeni u planiranje, projektovanje i izgradnju – arhitekte,  projektante, investitore, predstavnike industrijskog i komercijalnog sektora, građevinske zanatlije, proizvođače građevinskog materijala i sl.

SEEBBE je mesto gde izlagači predstavljaju svoje proizvode i inovacije za komercijalnu i stambenu gradnju -  spoljašnje i unutrašnje radove za novogradnju, renoviranje, restauraciju, rekonstrukciju i modernizaciju, najnovije tehnologije i rešenja, opremu i usluge, kao i inovativne građevinske materijale i mašine.

Manifestacija omogućava izlagačima ulazak na nova tržišta, a posetiocima daje pristup aktuelnim proizvodima i rešenjima, pružajući sveobuhvatan pregled svih aspekata građevinske industrije.

Nacionalne izložbe na ovogodišnjoj manifestaciji organizovaće Austrija, Češka republika, Indija, Kina, Poljska, Turska, a organizovan nastup imaće kompanije iz Crne Gore i Republike Srpske (BiH) preko njihovih Privrednih komora.

Obogaćen specijalizovanim izložbama STONE-EXPO i WINDOSHOW BALKANS, sajam SEEBBE pružiće inspiraciju i konkretna rešenja najzahtevnijim idejama i arhitektonskim projektima.

Tokom četiri dana posetioci 48. Međunarodnog sajma građevinarstva moći će da upoznaju budućnost građevinske industrije, bilo da je reč o pametnim gradilištima, digitalizaciji ili održivim rešenjima,

Podsticaj privrede, povećanje izvoza domaćih i proizvoda iz regiona, kao i osvajanja novih tržišta, bio je i ostaje ključni cilj predstojećeg Sajma građevinarstva.

Na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva Beogradski sajam nastavlja da podiže kvalitet komunikacije uz primenu B2B programa koji pruža podršku biznisu i ugovaranju novih poslova i saradnji.

Svim učesnicima i poslovnim posetiocima 48. Sajma građevinarstva na raspolaganju će biti B2B poslovni portal, koji je uspešno implementiran poslednjih godina na najvećim manifestacijama Beogradskog sajma. Registracija na portalu poslovnim posetiocima omogućava jedan besplatan ulaz na Sajam građevinarstva. Po uzoru na velike

svetske sajmove, Beogradski sajam je uložio napore da biznis segment podigne na viši nivo i ponudi učesnicima sajma mogućnost da lakše i brže dođu do potencijalnih poslovnih partnera i pre samog događaja, tako što imaju mogućnost da unapred zakažu poslovne sastanke sa učesnicima sajma.

Sva unapređenja i kreativna energija uloženi su sa ciljem podsticaja privrede, povećanja izvoza domaćih i  proizvoda iz regiona i osvajanja novih tržišta

Generalni sponzor manifestacije je kompanija “IGM Mladost” d.o.o. iz Leskovca.

Medijski partneri manifestacije su:

Časopisi i portali: časopis Podovi, časopis Prozori i vrata, časopis Drvo tehnika, časopis Industrija, PROGradnja.hr, građevinarstvo,rs, GRENEF, Gradnja.rs, časopis Prostor, Krov.rs, revija Aluminijum PVC, daibau.rs, Front tv, Izolacija. rs, časopis Arhitekta, Click media.rs, Enterijer magazin, Ceramic focus magazin, digitalni magazin Svet građevine.

Hotel partner manifestacije je Mona Plaza.

SEEBBE 2024. biće mesto susreta sadašnjosti i budućnosti, baš kao i svih proteklih godina.

СКЦ/Официрски дом

Зграда Официрског дома у Београду (данас Студенски културни центар), налази су улици Краља Милана 48 и као споменик развоја Београда крајем 19. века представља непокретно културно добро као споменик културе.  Подигнута је 1895. године, по пројекту архитеката Јована Илкића и Милорада Рувидића. Представља разуђен објекат и у основи и у масама, са приземљем и једним спратом. Основни мотив зграде је угаона фасада, која се издваја као кула са кружном основом, на врху завршена шиљатим кубетом изнад кружног улазног вестибила. У наставку вестибила је степениште за спрат, а у десном крилу је велика дворана са галеријом за забаве.

Стил у ком је грађевина решена може се назвати закаснелим романтизмом, где су примењени елементи ране ренесансе, уз коришћење рустике на свим површинама, као и двојних прозора повезаним заједничким луком. Оваква форма бифора највише указују на утицај Иликићевог професора Ханзена, односно на неовизантијски стил. Најбогатије декорисан је угаони део. Главна просторија дома је дворана за забаве у десном крилу. 

Официрски дом је изграђен на захтев краља Александра Обреновића, како би се официрима српске војске обезбедило место на ком могу да се окупе и забаве. Они су му се одужили тако што су се овде у време Мајског преврата 1903, овде окупили и кренули у двор да смакну краљевски пар.

Зграда Официрског дома, у првобитној намени, захваљујући свом угаоном положају као и карактеристичној архитектури која асоцира на тврђаву, везана је за период снажења српске државе после проглашења краљевине, као и за традицију краја у коме се током 19. века налазио читав низ војних објеката (стара Милошева касарна, Мањеж, Касарна VII пука итд.). Дом је служио за рекреацију официрског кора, одржавање балова и изложби.

Део зграде је темељно реконструисан 1923. Сала за играње и госте је раније имала 19 са 9 метара, што је увећано на 26 са 10 метара за играње и две галерије за публику од по 3,5 метра. Сала висине 12 метара је имала галерије на два спрата целом дужином. Одвојене су и просторије за случај краљеве посете.

 

За време Другог светског рата овде се сместила тајна полиција По завршетку рата зграда је уступљена Београдском универзитету 1968. Овде су приказивани западни филмови и прављене прве рок игранке. У послератној реконструкцији од 1969. до 1971. године, за потребе Студентског културног центра, измењен је ентеријер, како у структуралном, тако и у обликовном смислу. Некадашњи угаони главни улаз потпуно је затворен, а из Ресавске улице отворен је пространи улаз са холом.