OTVORENE KAPIJE BEOGRADSKE TVRĐAVE

,,OTVORENE KAPIJE TVRĐAVE“, biće organizovana od četvrtka do nedelje, 8, 9, 10. i 11. juna. Raznovrstan program koji će podsticati razvoj sportskog duha i zdravih stilova života, a promovisati kulturu i umetnost, biće realizovan na više lokacija na Kalemegdanu. Vežbe za decu i seniore, sportske i likovne radionice za decu, književne večeri od kojih će jednu uveličati Pero i Miloš Zubac, koncert Leontine i hora Čarolije, humanitarni koncert Odjeci Beogradskog Šopen festa, samo su neki od sadržaja koji će obeležiti manifestaciju.

Tokom trajanja mainfestacije u toku će biti online foto konkurs ,,Pas Kališa 2023“ na kome mogu da učestvuju svi preko društvenih mreža sa slikom svog ljubimca na Tvrđavi. Proglašenje ,,Pas Kališa 2023“ će biti u nedelju 11.6. u 17 časova na gornjem gradu Kalemegdana.

Kao završnica festivala “Otvorene kapije tvrđave", 11. juna, sa početkom u 18 časova, biće održan koncert Odjeci Beogradskog Šopen Festa, sa podnaslovom ZA IVANU.

Na platou pored spomenika Pobednik na Kalemegdanskoj tvrđavi, dela “Pesnika klavira" - Frederika Šopena, izvodiće eminentni pijanisti: Biljana Gorunović, Olivera Radmanović, Jelena Đajić, Neven Šobajić i Nebojša Maksimović.

Koncert je humanitarnog karaktera, kao podrška Ivani Matijević, osnivaču i umetničkom direktoru Beogradskog Šopen Fest-a.

Putem donatorske kutije sakupljaće se dobrovoljni prilog publike, a prikupljena sredstva namenjena su za lečenje Ivane Matijević.

Internacionalna kulturno - obrazovna manifestacija Beogradski Šopen Fest, od 2012. godine promoviše lik i delo kompozitora Frederika Šopena, predstavlja vrhunski pijanizam sa fokusom na mladim talentima. Festival i koncert organizuje udruženje Kreativa.

NA TRGU REPUBLIKE PRONAĐENI TEMELJI STAMBOL KAPIJE

Stambol kapija bila je jedna od četiri kapije Beograda na izlasku iz varoši. Budući da je kroz nju vodio drum u pravcu Istanbula (Stambola), po tome je dobila i naziv. Ostale tri su Sava-kapija, Varoš-kapija i Vidin-kapija.

Beogradska varoš je u XVIII i prvoj polovini XIX veka od Save do Dunava bila opasana dubokim rovom, u kome se nalazila voda, i visokim šancem u koji su bili zabodeni visoki palisadi (hrastove oblice sa šiljkom na vrhu). Time se grad branio od eventualnih napada.

Ostale su po Feliksu Kanicu otkrivale svoje tursko poreklo i bile obične rupe u polupropalom palisadu sa nekoliko balvana iznad rupe.

Napravili su Austrijanci za vreme svoje vladavine severnom Srbijom 1718-1739. godine, a legenda kaže da je kapiju podigao Ernst Gideon fon Laudon. Kapija je bila izrađena od tesanog kamena i cigle. Imala je prostorije za smeštaj vojnika koji su držali stražu. 

Kroz Stambol kapiju se ulazilo na tri ulaza: u sredini je bio veliki za kola, a sa obe strane po jedan manji za pešake.

Sva su vrata bila od debelih hrastovih greda po kojima je prikovana jaka gvozdena oplata. Na njoj su se videle rupe od kuršuma pri napadima.

Nalazila se između današnjih Narodnog pozorišta i spomenika knezu Mihailu na Trgu republike.

Ispred kapije nalazilo se polje obraslo travom. Put koji je iz varoši izlazio na Stambol kapiju delio se odmah na dva kraka: jedan je išao desno ka Terazijama, a drugi levo ka Tašmajdanu i Paliluli.

U blizini Stambol kapije Turci su nabijali na kolac buntovne Srbe. Stoga je kapija bila krajnje ozloglašena među Srbima i predstavljala je simbol stradanja pod Osmanskim carstvom.

„Mučenici su okretani licem u polje, ovamo ka Srbiji, da zaplaše druge koji bi poumili poći njihovim tragom, to jest koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemlji srpskoj“ , beleži hroničar Milan Đ. Milićević.

Stoga je srušena 1866. godine, po naredbi kneza Mihaila. Rušenje je počelo polovinom aprila, a dovršeno 19. maja 1866. (po starom kalendaru).

XXII Međunarodne noći slepih miševa (MNSM)

izvor: UNS

Prirodnjački muzej u Beogradu i Društvo za očuvanje divljih životinja „Mustela“ i ove godine u subotu, 6. oktobra 2018. u 18:30 časova na prostoru Velikog Ravelina pored Galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu organizuju obeležavanje 22. Međunarodne noći slepih miševa (MNSM). Ova manifestacija će biti održana 17. put u Srbiji.

Inicijativa MNSM nastala je u okviru Sporazuma o očuvanju slepih miševa Evrope (1991.), koji je deo međunarodne Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (poznatije kao Bonska konvencija, koja je u Srbiji na snazi od 2008. godine). Cilj MNSM-a je popularizacija ovih letećih sisara i njihovog specifičnog načina života.

Građani se i dalje obraćaju Prirodnjačkom muzeju ukoliko im slepi miš uleti u stan. Prirodnjački muzej i Društvo „Mustela“ na teritoriji Srbije imaju mogućnost da izađu u susret savetima, a ponekad i neposrednim izlaskom na teren, i tako pomognu u rešavanju problema sa slepim miševima. Međutim, broj poziva poslednjih godina stagnira, jer su građani iz godine u godinu sve više informisani o njihovoj bionomiji, ekologiji, fiziologiji, odnosu sa ljudima, zaštiti i očuvanju ovih životinja u Srbiji i Evropi.

Program obuhvata multimedijalna predavanja, razgovor stručnjaka sa građanima, a poseban segment je prikazivanje živih primeraka slepih miševa publici i njihovo puštanje na slobodu.

Представљање књиге "Тврђаве на Дунаву"

У оквиру манифестације Дани европске баштине, у Кули Небојша на Доњем граду Београдске тврђаве у понедељак, 1. октобра од 12 часова, биће представљена књига "Тврђаве на Дунаву", заједничко издање РТС Издаваштва и Издавачке куће "Прометеј".

На промоцији књиге учествоваће главни уредник Културног програма РТС Небојша Брадић, уредник РТС Издаваштва Драган Инђић и уредник Издавачке куће "Прометеј" Зоран Колунџија.

Аутори монографије су др Валентина Вуковић, Срђан Ерцеган, Владимир Пихлер и Мишко Лазовић, а уредник Зоран Колунџија. Савремене фотографије коришћене у књизи дело су Драгана Боснића.

Књига "Тврђаве на Дунаву" произашла је из потребе да се широком кругу читалаца представе тврђаве грађене на обалама Дунава у Србији, а од којих су сачувани значајнији остаци. У књизи је представљено 12 тврђава - већина потиче из средњег века (Голубац, Смедерево, Бач, Рам и Фетислам), Петроварадинска је из 17-18. века, док Београдска тврђава представља веома сложен споменички комплекс настао у раздобљу од 2. до 18. века. Тврђава у Бачу, као и Петроварадинска дела су угарске архитектуре, фетисламска турске, као делом и Рамска, док се Голубачка и Смедеревска тврђава сматрају делима српског средњовековног војног градитељства. Београдска тврђава је део српске, угарске и турске фортификационе архитектуре Ове тврђаве говоре о историји ових простора, ратним дејствима, некадашњем животу, начину градње…

Дан отворених објеката на Београдској тврђави

У оквиру манифестације „Дани европске баштине“ у четвртак, 27. септембра 2018. године, поводом Светског дана туризма, улаз у пет објеката на Београдској тврђави биће бесплатан.

Заинтересовани посетиоци моћи ће да посете Римски бунар, Велики барутни магацин, Сахат кулу, Кулу Небојша и Војни бункер, од 11 до 19 часова.  

Истог дана, у четвртак, 27. септембра, Удружење за историјско стреличарство, у сарадњи са ЈП "Београдска тврђава" одржаће промоцију и упутити посетиоце у основе стреличарства, а заинтересовани ће моћи да се опробају у овој вештини. Промоција ће бити организована на Горњем граду Београдске тврђаве (код Диздареве куле – Опсерваторије), од 12 до 14 часова.  

Римски бунар изграђен је у периоду од 1717. до 1739. године, за време барокне аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Бунар је дубок шездесет метара и скоро три и по метра широк.

Сахат кула - кула са сатом, грађена средином 18. века, висока 27.5 метара, посетиоцу пружа јединствен поглед на Београдску тврђаву и парк Калемегдан, али и на друге делове града.

Кула Небојша, изграђена у 15. веку као одбрамбена кула, у време османске власти, постаје најпознатија тамница и мрачни симбол Београда. Од 2011. године представља модеран изложбени простор у ком се, уз помоћ аудио визуелних ефеката, посетиоци могу упознати са делом српске и грчке историје.

Војни бункер на Горњем граду грађен је 50-тих година XX века, а осим унутрашњости објекта, посетиоци могу да виде и изложбу "Уметност у бункеру", посвећена цензури у уметности 60-тих и 70-тих година XX века.

У Великом барутном магацину, који је грађен у време велике аустријске реконструкције Тврђаве, данас се налази поставка римских камених споменика, стела, саркофага и жртвеника који су током низа година прикупљани и доношени са различитих налазишта.

Споменици припадају античком периоду (од друге половине I века до IV века).