уторак, 11. јун 2024.

Zemunska evangelistička crkva na raskršću

 


Koliko ste sigurno puta prošli pored bogomolje kod zemunske Bežanijske ulice, na samom početku Tošinog bunara na uglu sa ulicom Jakuba Kuburovića. Većina misli da je u pitanju nekadašnja sinagoga, ali grese. U pitanju je evangelistička crkva. Sagradjena za protestantsko nemačko stanovništvo, dodelom parcele od Zemunskog magistrata. Prvi projekti uradjeni su 1914. godine, ali su ratne prilike odgodile zidanje za neka bolja vremena. Originalno arhitektonsko ostvarenje građeno je između 1926. i 1930. godine pod brižnim okom arhitekti Huga Erliha i Viktora Kovačevića.

Ovde je bila mesna zajednica, salon nameštaja pa i automobila, slikarski atelje, kafic, kockarnica, mesto za probe kulturno umetničkog društva.




Crkvu odlikuje osnova koja asocira na oblike trolista – rotonde sa naglašenom apsidom i dva bočna krila, simetrično postavljena u odnosu na centralni ulaz. Iznad troslivnih krovova koji pokrivaju skraćenu pripratu i bočna krila, diže se tambur većih dimenzija. Nad kubetom je lanterna na koju je prvobitno postavljen krst kao simbol Hristovog stradanja. Kada je posmatrate spolja primetićete da ima sveden broj simetrično postavljenih otvora na fasadi.



Godine 2001. usvojen je zahtev evangelističke verske zajednice da se posle 70 godina objekat vrati vernicima.  Za spomenik kulture proglasen je 2005. godine. Danas prostor dele evangelisti koji nedeljom održavaju službe, dok je drugim danima na raspolaganju KUD “Branko Radičević. U okviru prostorija crkve nalazi se i kafić. Sluzba se naizmenično izvode službe na slovačkom i nemačkom jeziku. Oltar se pre svake službe pravi od stočićapostavljenih na sredini crkve.

петак, 19. април 2024.

Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu

 



Pobedničko idejno rešenje na otvorenom, prvostepenom, anonimnom urbanističko – arhitektonskom konkursu, za zgradu Prirodnjačkog muzeja koji je  sproveo Društvo arhitekata grada Beograda je rad akademika i profesora i Branislava Mitrovića i arhitektonskog studija „MITarh“.

Prema njegovim rečima objekat će se nalaziti na obali rukavca kod Ratnog ostrva u zoni preko puta SIV-a a oblikovan je kao jedan mali nasip prema ovom zdanju koji je pokriven zemljom i travom što znači da  će po njegovom krovu moći da se šeta a ima i otvorenu zastakljenu fasadu prema obali.



Time se stvaraju neophodne uslove za smeštaj zbirki i njihovo trajno čuvanje, kao i za primenu savremenih tehnika i tehnologija obrade predmeta, prepariranja i konzerviranja. Prirodnjački muzej je osnovan 19. decembra 1895. godine.

Projekat se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, a nagrađeni i nenagrađeni radovi, u elektronskom formatu, postavljeni su na specijalnoj internet prezentaciji Prirodnjačkog muzeja.


понедељак, 15. април 2024.

48. MEĐUNARODNI SAJAM GRAĐEVINARSTVA - od vizije do ostvarenja

 




Najveći sajamski događaj u građevinskoj industriji u regionu jugoistočne Evrope, 48. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE, biće održan od 22. do 25. aprila 2024. godine, u halama i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma.

Pod sloganom “Od vizije do ostvarenja”, najvažniji događaj u građevinskoj industriji, glavni pokretač uspešnih  poduhvata, inovacija i tržišta u regionu – Sajam građevinarstva SEEBBE objedinjuje znanja iz svih grana građevinske industrije i zanata, po međunarodnim standardima i na visokom nivou.

Promovišući direktnu i konkternu razmenu informacija, idealno je mesto za investicione odluke.

Zemlje učesnice ove godine su Australija, Austrija, BIH, Bugarska, Hrvatska, Češka republika, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Crna Gora, Kina, Poljska, Azerbejdžan, Indija, Severna Makedonija, Rumunija,  Slovenija, Španija, Holandija i Turska.

Ova prestižna manifestacija okuplja sve koji su uključeni u planiranje, projektovanje i izgradnju – arhitekte,  projektante, investitore, predstavnike industrijskog i komercijalnog sektora, građevinske zanatlije, proizvođače građevinskog materijala i sl.

SEEBBE je mesto gde izlagači predstavljaju svoje proizvode i inovacije za komercijalnu i stambenu gradnju -  spoljašnje i unutrašnje radove za novogradnju, renoviranje, restauraciju, rekonstrukciju i modernizaciju, najnovije tehnologije i rešenja, opremu i usluge, kao i inovativne građevinske materijale i mašine.

Manifestacija omogućava izlagačima ulazak na nova tržišta, a posetiocima daje pristup aktuelnim proizvodima i rešenjima, pružajući sveobuhvatan pregled svih aspekata građevinske industrije.

Nacionalne izložbe na ovogodišnjoj manifestaciji organizovaće Austrija, Češka republika, Indija, Kina, Poljska, Turska, a organizovan nastup imaće kompanije iz Crne Gore i Republike Srpske (BiH) preko njihovih Privrednih komora.

Obogaćen specijalizovanim izložbama STONE-EXPO i WINDOSHOW BALKANS, sajam SEEBBE pružiće inspiraciju i konkretna rešenja najzahtevnijim idejama i arhitektonskim projektima.

Tokom četiri dana posetioci 48. Međunarodnog sajma građevinarstva moći će da upoznaju budućnost građevinske industrije, bilo da je reč o pametnim gradilištima, digitalizaciji ili održivim rešenjima,

Podsticaj privrede, povećanje izvoza domaćih i proizvoda iz regiona, kao i osvajanja novih tržišta, bio je i ostaje ključni cilj predstojećeg Sajma građevinarstva.

Na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva Beogradski sajam nastavlja da podiže kvalitet komunikacije uz primenu B2B programa koji pruža podršku biznisu i ugovaranju novih poslova i saradnji.

Svim učesnicima i poslovnim posetiocima 48. Sajma građevinarstva na raspolaganju će biti B2B poslovni portal, koji je uspešno implementiran poslednjih godina na najvećim manifestacijama Beogradskog sajma. Registracija na portalu poslovnim posetiocima omogućava jedan besplatan ulaz na Sajam građevinarstva. Po uzoru na velike

svetske sajmove, Beogradski sajam je uložio napore da biznis segment podigne na viši nivo i ponudi učesnicima sajma mogućnost da lakše i brže dođu do potencijalnih poslovnih partnera i pre samog događaja, tako što imaju mogućnost da unapred zakažu poslovne sastanke sa učesnicima sajma.

Sva unapređenja i kreativna energija uloženi su sa ciljem podsticaja privrede, povećanja izvoza domaćih i  proizvoda iz regiona i osvajanja novih tržišta

Generalni sponzor manifestacije je kompanija “IGM Mladost” d.o.o. iz Leskovca.

Medijski partneri manifestacije su:

Časopisi i portali: časopis Podovi, časopis Prozori i vrata, časopis Drvo tehnika, časopis Industrija, PROGradnja.hr, građevinarstvo,rs, GRENEF, Gradnja.rs, časopis Prostor, Krov.rs, revija Aluminijum PVC, daibau.rs, Front tv, Izolacija. rs, časopis Arhitekta, Click media.rs, Enterijer magazin, Ceramic focus magazin, digitalni magazin Svet građevine.

Hotel partner manifestacije je Mona Plaza.

SEEBBE 2024. biće mesto susreta sadašnjosti i budućnosti, baš kao i svih proteklih godina.


среда, 3. април 2024.

СКЦ/Официрски дом


Зграда Официрског дома у Београду (данас Студенски културни центар), налази су улици Краља Милана 48 и као споменик развоја Београда крајем 19. века представља непокретно културно добро као споменик културе.  Подигнута је 1895. године, по пројекту архитеката Јована Илкића и Милорада Рувидића. Представља разуђен објекат и у основи и у масама, са приземљем и једним спратом. Основни мотив зграде је угаона фасада, која се издваја као кула са кружном основом, на врху завршена шиљатим кубетом изнад кружног улазног вестибила. У наставку вестибила је степениште за спрат, а у десном крилу је велика дворана са галеријом за забаве.

Стил у ком је грађевина решена може се назвати закаснелим романтизмом, где су примењени елементи ране ренесансе, уз коришћење рустике на свим површинама, као и двојних прозора повезаним заједничким луком. Оваква форма бифора највише указују на утицај Иликићевог професора Ханзена, односно на неовизантијски стил. Најбогатије декорисан је угаони део. Главна просторија дома је дворана за забаве у десном крилу. 


Официрски дом је изграђен на захтев краља Александра Обреновића, како би се официрима српске војске обезбедило место на ком могу да се окупе и забаве. Они су му се одужили тако што су се овде у време Мајског преврата 1903, овде окупили и кренули у двор да смакну краљевски пар.

Зграда Официрског дома, у првобитној намени, захваљујући свом угаоном положају као и карактеристичној архитектури која асоцира на тврђаву, везана је за период снажења српске државе после проглашења краљевине, као и за традицију краја у коме се током 19. века налазио читав низ војних објеката (стара Милошева касарна, Мањеж, Касарна VII пука итд.). Дом је служио за рекреацију официрског кора, одржавање балова и изложби.

Део зграде је темељно реконструисан 1923. Сала за играње и госте је раније имала 19 са 9 метара, што је увећано на 26 са 10 метара за играње и две галерије за публику од по 3,5 метра. Сала висине 12 метара је имала галерије на два спрата целом дужином. Одвојене су и просторије за случај краљеве посете.

 

За време Другог светског рата овде се сместила тајна полиција По завршетку рата зграда је уступљена Београдском универзитету 1968. Овде су приказивани западни филмови и прављене прве рок игранке. У послератној реконструкцији од 1969. до 1971. године, за потребе Студентског културног центра, измењен је ентеријер, како у структуралном, тако и у обликовном смислу. Некадашњи угаони главни улаз потпуно је затворен, а из Ресавске улице отворен је пространи улаз са холом.


Castrum Ad Octavum

 


Na nešto više od 9 kilometara od centra nalazi se naselje Višnjica. Malo njih, računajući i žitelje ovog naselja zna da je upravo ovde  još u VI veku imperator Justinijan podigao utvrđenje Castrum Ad Octavum. Udaljeno 13 kilometarai od Singidunuma, današnjeg Beograda. Kako bi uspostavio bazu za svoje ratove protiv Avara i Slovena, 535. godine obnovio je Singidunum. Obnovljena tvrđava obložena je belim tesanim kamenom, zbog čega su mu slovenska plemena dala naziv Beograd.

Utvrđenje Ad Octavum podignuto je na uzvišenju iznad Dunava, danas poznatom pod imenom Gradina, odakle se pruža neometan pogled na ravnicu Panonske nizije. Prve podatke o ovom utvrđenju daje pisac Justinijanogov vremena – ProkopijeU svojoj osnovi, prostiralo se na površini od samo 100x180 metara, sa kružnom kulom sa južne strane  i bedemima širine pet metara. U skladu sa ondašnjom graditeljskom, nekropola nalazili zapadno od njega. 

Prilikom iskopavanja nalazišta koje je Muzej grada Beograda vršio 1955. i 1964. godine, pronađeni su, pored tragova građevina i zemnih ostatak nekadašnjih stanovnika, i ostaci keramike, predmeti od gvožđa, kao rimski novac i skromni nakit, što svedoči o status stanovnika utvrđenja. Veoma dragocen nalaz sa ovog lokaliteta predstavlja  hrišćanski  nakit kao grobni prilog iz  VI veka –  zlatna ogrlica sa dva medaljona i krstom.



 No ni ovo nije jedino rimsko utrdjenje u Višnjici. U obližnjem mestu Ramadan, pronađeni su ostaci rimskog naselja iz perioda II do IV veka nove ere.


Justinijan I (527.-565.) beše poreklom iz Turesijuma, naselja pokraj današnjeg Leskovca. Ovaj Vizantinac ilirskog porekla napredovao je od običnog seljačeta do jednog od najvažnijih vladara. Za skoro četiri decenije vladavine uspeo je da sagradi Aja Sofiju i baziliku u Raveni, naredio izdavanje stuba današnjeg pravnog sistema Corpusa Iuris Civilis, ustoličio hrišćanstvo kao zvaničnu veru Rimskog carstva.

Sa najezdom paganskih plemena i opadanjem snage Carstva, utvrđenje je gubilo na značaju, ali je sećanje na njega ostalo. 

Prema tvrdnjama Feliksa Kanica, koji je krajem XIX veka putovao našim krajevima, na istom mestu se nalazila i letnja rezidencija i utvrđenje iz kasnijeg srednjeg veka, koje je pripisano despotu Stefano Lazareviću.

уторак, 2. април 2024.

Beli medved u Zemunu


Kafana „Beli medved” u Zemunu preciznije Ćukovcu, danas oronula, zaboravljena i zaputešna nekad je bila ugostiteljski objekat. Jedna od najstarijih sačuvana zemunskih kuća balkanske arhitekture iz osmanlijskog perioda i najstariji objekat u Beogradu. Pretpostavlja se da je stara skoro 4 veka, mada je tačna godina gradnje nepoznata. Prvi put se u pismenim dokumentima pominje u beleškama francuskog putnika Kiklea, koji je prošao kroz Zemun 1658. godine. Kikle je tada zapisao da se u varoši nalaze tri hana, od kojih je najveći bio onaj na današnjoj adresi Vasilija Vasilijevića 10. U vojnom planu Zemuna Nemca Henrika Otendorfa ova kafana ucrtana je i 1663. godine.

Kuća je pod prethodnom zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda i predstavlja jedan od spomenika kulture opštine Zemun, ali je i kao takva vrednost prepuštena zubu vremena.

Zgrada je jednospratna kuća građena od drveta i opeke (bondruka), sa lokalima u prizemlju i stanovima na spratu. Prepokrivena je crepom na četiri vode. Ranije je na mestu crepa bila šindra. U objekat se ulazi na dva nezavisna ulaza za sprat i prizemlje preko terasom natkriljenog terma. Okrenutu prema ulici, zgradu krasi terasa na spratu zgrade sa ogradom od ukrasnih čamovih daščica.

Ispod gostionice „Beli medved” iskopan je lagum sa dva kraka dužine 10 i 14 m koji je sa unutrašnje strane ozidan opekom. Lagum je od strane vlasnika kafane korišćen kao vinski podrum, jer je imao dobru ventilaciju i temperaturu koja pogoduje negovanju i čuvanju vina. U njemu se nekada pored vina hladilo i čuvalo i drugo piće i namirnice, na konstantnoj temperaturi i zimi i leti od 17 stepeni. Zimi su u lagum donosili led sa Dunava i posipali ga slamom da se što duže održi i ne istopi.




Od svog nastanka kafana (nekada han) menjala je države, vlasnike, stanare i goste. Tacniji  podaci o kući datiraju iz 1717. godine kada je u njoj odseo austrijski princ i veliki vojskovođa Eugen Savojski, u vreme bitke za Beograd. Austrija je stupila u drugi rat protiv Osmanlija (1716—1718). Postavljanje prekaljenog i proslavljenog vojskovođe, princa Evgenija Savojskog, za glavnokomandujućeg, bilo je pouzdani znak da car Karlo VI na svom putu do „trijumfalne kapije” nije želeo ništa da prepusti slučaju. Austrijsko zaposedanje Beograda praćeno habzburškim prodorom na istok i jug, međutim, i ovog puta morao je biti prekinut zbog nepovoljnog razvoja događaja na zapadu Evrope. Posredstvom Engleske i Holandije, u Požarevcu je 21. jula 1718. potpisan mirovni ugovor između Austrije, Mletačke republike i Turske. Ovo je bio najpovoljniji mir koji je Austrija ikad sklopila sa Turskom: sem čitavog Banata sa Temišvarom i Malom Vlaškom (Oltenijom), Habzburzima su pripali donji Srem, severna Srbija (do linije Čačak–Stalać–Negotin), Semberija sa Bijeljinom i uzak pojas bosanske Posavine.Tako je zahvaljujući velikom vojskovođi Eugenu Savojskom, najznačajem gostu kafane, od njenog osnivanja, Zemun i kafana „Beli medved” u njemu ući u sastav Austrije.

Naziv „Zartaken” objekat ispod tvrđave na Gardošu dobio je 1740. godine, od kada datira najstariji urbanistički plan Zemuna sa ucrtanih 550 građevina u 13 ulica među kojima je bio i objekata „Zartaken”. Termin „zartaken“ je u to doba verovatno označavao kordonski čardak. U toku XVIII veka prizemlje kuće preuređeno je i prešlo je iz hana u kafanu. Kafana je dobila naziv „Kod medveda“ zbog limenog „cimera“, odnosno oznake ili grba, sa predstavom medveda uspravljenog na zadnje noge. Međutim, vlasnik kafane je vremenom menjao boje ovog cimera, tako da je medved bio crn, siv, zatim i beo, pa je i sam naziv kafane na kraju promenjen u „Beli medved“.

U neobjavljenoj studiji Nikole Ilića „Od hana do hotela” koja se čuva u (još zakatančenom) Zavičajnom muzeju Zemuna, zapisano je „da je krajem XIX veka gostionica „Kod belog medveda” pripadala Naumu Nikoliću, potom Todoru Mariću Gačuli da bi je tridesetih godina XX veka kupio Marko Todorović Čanak.“ U periodu od 1927. do 1948. godine kafanu preuzima Marko Todorović (Marko Medved), sve do 1948. godine, kada je nacionalizovana i prešla u ruke Ugostiteljskog preduzeća „Central” iz Zemuna. Todoroviću je država ostavila stan na spratu kuće, a kafana je sve do početka 60-tih godina XX veka bila omiljeno okupljaliste Zemunaca.

Zavod za zaštitu spomenika kulture je 2021. izradio dva projekta – restauracije fasada kafane „Beli medved” i rekonstrukcije, revitalizacije, sanacije i adaptacije kafane „Beli medved”. Za sada samo je na tome i ostalo.

 


понедељак, 1. април 2024.

Odjeci Prvog krstaškog rata u Zemunu

 


Na poziv Pape Urbana II da se krene u rat protiv nevernika sa ciljem oslobođenja Hristovog groba, odazvalo se mnogo ljudi, prvenstveno pripadnici najnižeg sloja seljaka, gradske sirotinje, skitnice i secikese. Ponajmanje bejaše vitezova. Tako se u aprilu 1096. u Kelnu okuplilo petesetak hiljada krstaša koji su u istoriji kršteni kao “Sirotinjska vojska“. Prvo su satrli Jevreje u Kelnu i okolini, kriveći ih što je Hrist razapet. Zalihe koje su poneli iz Nemačke presušuju negde na teritoriji današnje Vojvodine.




U Zemunu se opskrbljuju i prelazle u Beograd. Par vitezova ostaje u Zemunu, odlučuju da se oprobaju tamošnji noćni zivot. U pijanstvu sporečkali su se za žiteljima i završili bez odeće i oklopa, isprebijani i prebačeni preko Save. 

 


Kako bi preupredili slične incidente Zemunci oklope obesnih vitezova kače na Zemunsku tvrđavu. Među odvažne krstaše uvukla se sumnja i strah, ali su se odlučili da se osvete ponosnim Zemuncima. Za svega nekoliko sati, ubijeno je oko 4000 stanovnika Zemuna, među njima mnogo žena, dece i staraca. Krstaši započinju da haraju po gradu, otimajući stoku žito, vino i ostale namirnice. U pomoć Zemuincima pristižu trupe koje šalje ugarski car.




Krstaši svoja nedela nastavljaju u Beogradu. Nakon pohare, pale grad, i deo se zadovoljan plenom vraća, odustavši od verskog rata. Ostatak se upućuje ka Niu gde ih dočekuje snažniji otpor.  Vojska  zauzima odbrambene položaje unutar gradskih zidina, a odbrani se priključuje i lokalno stanovništvo. Krstaši pokušavaju na silu i brojnost da zauzmu tvrđavu. Ali, otpor Nišlija je žestok, te su satrli četvrtinu krstaške vojske. Ostatak se razbežao po okolnim brdima i zaputio ka maloj Aziji. 




Sirotinjska vojska svoj kraj doživljaava prilikom napada na Nikeju. Iznurena, izgladnela i izbezumljena vojska napala je dobro opremljene Turke Seldžuke, koji su ih desetkovali. Preživeli su završili na pijaci robova.