петак, 28. септембар 2018.

Представљање књиге "Тврђаве на Дунаву"




У оквиру манифестације Дани европске баштине, у Кули Небојша на Доњем граду Београдске тврђаве у понедељак, 1. октобра од 12 часова, биће представљена књига "Тврђаве на Дунаву", заједничко издање РТС Издаваштва и Издавачке куће "Прометеј".



На промоцији књиге учествоваће главни уредник Културног програма РТС Небојша Брадић, уредник РТС Издаваштва Драган Инђић и уредник Издавачке куће "Прометеј" Зоран Колунџија.

Аутори монографије су др Валентина Вуковић, Срђан Ерцеган, Владимир Пихлер и Мишко Лазовић, а уредник Зоран Колунџија. Савремене фотографије коришћене у књизи дело су Драгана Боснића.

Књига "Тврђаве на Дунаву" произашла је из потребе да се широком кругу читалаца представе тврђаве грађене на обалама Дунава у Србији, а од којих су сачувани значајнији остаци. У књизи је представљено 12 тврђава - већина потиче из средњег века (Голубац, Смедерево, Бач, Рам и Фетислам), Петроварадинска је из 17-18. века, док Београдска тврђава представља веома сложен споменички комплекс настао у раздобљу од 2. до 18. века. Тврђава у Бачу, као и Петроварадинска дела су угарске архитектуре, фетисламска турске, као делом и Рамска, док се Голубачка и Смедеревска тврђава сматрају делима српског средњовековног војног градитељства. Београдска тврђава је део српске, угарске и турске фортификационе архитектуре Ове тврђаве говоре о историји ових простора, ратним дејствима, некадашњем животу, начину градње…


четвртак, 27. септембар 2018.

Дан отворених објеката на Београдској тврђави




У оквиру манифестације „Дани европске баштине“ у четвртак, 27. септембра 2018. године, поводом Светског дана туризма, улаз у пет објеката на Београдској тврђави биће бесплатан.

Заинтересовани посетиоци моћи ће да посете Римски бунар, Велики барутни магацин, Сахат кулу, Кулу Небојша и Војни бункер, од 11 до 19 часова.  


Истог дана, у четвртак, 27. септембра, Удружење за историјско стреличарство, у сарадњи са ЈП "Београдска тврђава" одржаће промоцију и упутити посетиоце у основе стреличарства, а заинтересовани ће моћи да се опробају у овој вештини. Промоција ће бити организована на Горњем граду Београдске тврђаве (код Диздареве куле – Опсерваторије), од 12 до 14 часова.  

Римски бунар изграђен је у периоду од 1717. до 1739. године, за време барокне аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Бунар је дубок шездесет метара и скоро три и по метра широк.

Сахат кула - кула са сатом, грађена средином 18. века, висока 27.5 метара, посетиоцу пружа јединствен поглед на Београдску тврђаву и парк Калемегдан, али и на друге делове града.

Кула Небојша, изграђена у 15. веку као одбрамбена кула, у време османске власти, постаје најпознатија тамница и мрачни симбол Београда. Од 2011. године представља модеран изложбени простор у ком се, уз помоћ аудио визуелних ефеката, посетиоци могу упознати са делом српске и грчке историје.

Војни бункер на Горњем граду грађен је 50-тих година XX века, а осим унутрашњости објекта, посетиоци могу да виде и изложбу "Уметност у бункеру", посвећена цензури у уметности 60-тих и 70-тих година XX века.

У Великом барутном магацину, који је грађен у време велике аустријске реконструкције Тврђаве, данас се налази поставка римских камених споменика, стела, саркофага и жртвеника који су током низа година прикупљани и доношени са различитих налазишта.

Споменици припадају античком периоду (од друге половине I века до IV века).

уторак, 25. септембар 2018.

Ambasada Republike Češke u Beogradu


Grandiozna zgrada čehoslovačkog poslanstva, sada Ambasade Republike Češke, izgrađeno je prema projektu češkog arhitekte Alojza Mezere. Zemljište na prestižnoj adresi Ulica kralja Aleksandra 20 na kome je zdanje izgrađeno, od tri ponuđena (druga dva: prekoputa MSP—a i u Birčaninovoj gde je sada Italijanska ambasada) kupila je Republika Čehoslovačka 1923. godine. Površina diplomatskog predstavništva je proširena 1931. godine kupovinom susednog zemljišta, koje je Čehoslovačkoj ponudio kralj Aleksandar I Karađorđević.



Izgradnja monumentanog zdanja čehoslovačkog poslanstva predstavljala je simbol izuzetnih odnosa dve države u periodu između dva svetska rata, oličenih, između ostalog, u čehoslovačko-jugoslovensko-rumunskoj alijansi Mala antanta, kao i u bliskosti dve nacije, koja je bila ojačana ličnim prijateljstvom T. G. Masarika sa kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem i njegovim naslednikom Petrom II. 


Polaganje kamena temeljca novog diplomatskog predstavništva svečano je obeleženo na dan Sv. Vaclava 1925. godine, a među zvanicama izaslanika Jana Šebe bili su zamenik ministra spoljnih poslova J. Marković, predstavnici udruženja nacionalnih manjina u Kraljevini SHS, gradonačelnik Beograda Bobić i načelnik odeljenja u čehoslovačkom Ministarstvu spoljnih poslova dr Ribarž. Zgrada je sagrađena i otvorena 1827.godine. U dvorištu je postojao i bazen, ali je „stradao“ zarad garažnih mesta. I sad se taj deo zove „banja“.



Zgrada današnje Ambasade Republike Češke pripada malobrojnim namenski građenim diplomatskim predstavništvima u Beogradu. Njena arhitektura je značajna i zbog toga što predstavlja u srpskoj sredini konačni raskid sa tradicionalnim graditeljskim načelima i promoviše moderni arhitektonski trend tzv. praške škole.

Na konkurs za nju prijavila su se 34 arhitekata. Upečatljiva arhitektura objekta izraženih volumena osvaja čistom i klasično komponovanom glavnom fasadom. Na njoj se uočava nekoliko likovnih momenata zbog kojih je u istoriografiji greškom smatrana delom neoklasicizma. Stvarno poreklo stilskog izraza zdanja zapravo potiče iz češkog kubizma čija je arhitektura imala izuzetnu sposobnost da se integriše u tradicionalni gradski koncept i tako evocira duh epohe koju prikazuje koristeći apstraktnu konfiguraciju formi.


Tri ulaza u prizemlju sa balkonom na prvom spratu i ritmično smenjivanje prozorskih otvora u kombinovanom pogledu čine objekat „starijim i lepšim“ i vizuelno lakšim.

Izuzetan primer klasičnog principa organizacije prostora i izbegavanja suvišnih detalja predstavlja plemenita jednostavnost oblikovanja enterijera.


Monumentalnosti i svečanoj eleganciji zdanja doprinosi korišćenje arhitektonskog ritma strogog tempa.

Prostrano svečano stepenište i glavni hol povezuju sve primarne prostorije na prvom spratu kao integralni deo reprezentativne celine u čijem sastavu se posebno ističu „damski“ (zeleni) salon i svečana mermerna sala. Poseban kuriozitet predstavlja originalni nameštaj i ukrasi u enterijeru koji su do danas najvećom delom sačuvani. Klavir je prvi stigao i sada posle obnove živi svoj drugi život. 


U okviru ambasade radila je i češka škola, u holu na spratu prikazivani su filmovi, a u okviru nje su i stanovi zaposlenih.

Nakon raspada Čehoslovačke u proleće 1939. čehoslovačko poslanstvo je prestalo da vrši svoju funkciju, a zgrada, zajedno sa inventarom, morala je da bude predata nemačkom ministarstvu spoljnih poslova. Nemci su odmah skinuli čehoslovački grb, a njegova replika na zgradu je vraćena tek 2014. godine.


Dana 17. aprila 1941. u velikoj trpezariji ove zgrade je bila potpisana bezuslovna kapitulacija Kraljevine Jugoslavije.


O uspešnoj ekonomskoj saradnjo govori da je 1970. na Novom Beogradu sagrađeno impresivno ekonomsko odeljenje kpje je sada Ambasada Slovačke. 



Alojz Mezera (1889, Slani - 1945, Rizmburg) je studirao na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Pragu kod prof. arh. Josipa Plečnika. Najviši domet u sopstvenom graditeljskom opusu je dostigao tokom obavljanja funkcije državnog arhitekte kada je projektovao neka od dela moderne češke arhitekture među kojima se ističu Gimnazija u Trutnovu (1923-1924), Krematorijum Strašnice u Pragu (1927-1930), a posebno čehoslovačka poslanstva u Berlinu (uništeno prilikom bombardovanja tokom Drugog svetskog rata) i Beogradu, kao i rezidenciju ambasadora u Ankari.