Igumanova palata nalazi se na
Terazijama u Beogradu.
Ako obratite pažnju na pročelju fasade pročitaćete: Zadužbina
Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca.
Da, drage dame i gospodo, ljudi su nekad
za sobom ostavljal i zadužbine u vidu novčanih fondova i zdanja, a ne samo dugove.
Takav
je i ovde slučaj sa prizrenskim trgovcem Simom Igumanovim (1804–1883). Zgrada
je podignuta 1936. godine po planovima Petra i Branka Krstića.
Ispred ove zgrade nemački okupatori su 17.
avgusta 1941. godine, obesili srpske rodoljube.
Na vrhu zgrade nalazila se
skulpturalna kompozicija, visoka 3,6 metara, delo slovenačkog vajara Lojza
Dolinara, pod nazivom Sima Igumanov sa siročićima. Skojevci su je, čekićima,
uništili u leto 1950. godine. Ni na siročiće se nisu sažalili. Sakupljeni delovi uništene skulpture prikupljeni
su i odneti u zgradi Bogoslovije u Prizrenu.
Za spomenik kulture ovo zdanje je
proglašeno 1977. godine. Zgrada je 1991. vraćena Zadužbini. Beobanka je
prihvatila da finansira obnovu skulpture. Vajarski posao poveren je Svetomiru
Basari a u njegov atelje su prebačeni sačuvani delovi skulpture. U vreme
bombardovanja 1999. ti delovi, zajedno sa Bogoslovijom, dolaze u Niš.
Zavod za zaštitu spomenika
kulture Beograda 2004. godine uradio je tehnički opis restauracije fasade, koja
je i izvedena, ali kojom je predviđeno i vraćanje skulpture na njen vrh. Tu se
zastalo. Predimenzionisani postament koji je služio za reklamu trebalo je
izmestiti.
Zadužbina danas ostvaruje prihode
od zakupa poslovnog prostora u prizemlju (Komercijalna banka) i od stanarine na
spratnom delu. Njime finansira rad Prizrenske bogoslovije i stipendira 150
učenika i studenata sa KiM. Znači odatle se ne možemo nadati parama za obnovu
krune Igumanove palate. Doduše kolala je ideja da po pola novac obezbede
Zadužbina i Skupština grada.
Procenjuje se da bi restauracije
skulpture koštala od 80-100 hiljada evra. Bilo bi lepo kada bi menadžment
Komercijalne banke rešio da priloži bar deo novca za obnovu ovog spomenika kulture. To bi bilo
lepo i društveno odgovorno. Mogao bi i grad da odreši gradsku kesu, pogotovu
sada, kada ambiciozno najavljuje kojekakve grandiozne projekte.
Da vratimo nešto što je
uništeno, osakaćeno. Imamo dug koji treba da namirimo.
Delovi skulpture su i dalje u
livnici Kuzman. Samo nema para. Ili nema volje. Dokle?
