МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА ДОБИЈА СВОЈУ ЗГРАДУ

 

Музеј града Беорада основан је 1903. године као општински музеј.  Почетни фонд музеја  чиниле  су збирка старих ствари и оружја Самуила Стевановића и збирка планова и цртежа Београда из периода 1521–1789. године, коју је Општина откупила од минхенског антиквара Розентала 1902. године.

Чекајући обнову своје зграде Музеј Града Београда  позива на 55. Мајску изложбу УЛУПУДС-а  „Замисли“, која ће бити отворена од 9. јуна до 4. јула 2022.

Проблеми смешаја пратили су Музеј од оснивања. Прве године провео је у општинским просторијама у згради у Улици Узун Мирковој 1, 1929. године је основана обједињена установа под називом Општинска библиотека и музеј, смештена у зграду у Змај Јовиној улици 1, коју ове институције и данас деле. Установе су званично раздвојене 1940. године, а музеј је након Другог светског рата добио свој данашњи назив – Музеј града Београда.  Услед недостатка простора, последња стална поставка Музеја је затворена 1960. године. Сада до реновирања зграде која му је додељена има само простор Салона на почетку Булевара краља Александра.

Музеј града Београда добио је зграду у Ресавској 40б, зграда некадашње Војне академије, подигнута 1899. године по пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, у блоку између улица Бирчанинове, Ресавске и Немањине, на адреси Ресавска 40б. 

Пројекат за реконструкцију ове зграде и њену пренамену у Музеј града Београда, изабран је на конкурсу спроведеном 2016. године. Планирано је да се у Музеј смести 8 хиљада година историје Београда на чак 17 хиљада квадрата. Нова зграда чуваће експонате од праисторије до савременог доба.

По пројекту треба порушити постојећеулазно степениште, централно степениште орјетисано према дворишту и део галерије ради формирања репрезентативног хола.

Двориште објекта интегрисано је у јавне просторе музеја. Централи мотив дворишта археолошки је лапидаријум, део изложбене поставке на отвореном. У оквиру  планиран је и спољни анфитеатар са урбаним мобилијаром.

Након реконструкције Музеј ће бити опремљен и испуњаваће све безбедоносне и микро-климатске услове.  Музејски фонд биће подељен према вести материјала на депое за папир, метал, керамику, примењену и ликовну уметност, али и намештај, текстил, скулптуру и друге, чиме ће се испунити и обезбедити адекватно чување предмета.

Након реконструкције Музеј ће бити опремљен и испуњаваће све безбедоносне и микро-климатске услове. Музејски фонд биће подељен према вести материјала на депое за папир, метал, керамику, примењену и ликовну уметност, али и намештај, текстил, скулптуру и друге, чиме ће се испунити и обезбедити адекватно чување предмета.

Стална поставка која ће бити изведена у реконструисаном објекту садржаће следеће сегменте: праисторија, антика, Прича о Београду Деспота Стефана, Између крста и полумесеца (Београд 1521-1804), Време ослобађања у Београду 1804-1867, Београд 1867-1918 - Ход ка Европи, Београд 1918-1941 - Престоница прве Југославије, Београд 1941-2000 - од 27. марта до 5. октобра. Поред тога, у оквиру сталне поставке планиране су целине посвећене музици, спорту, књижевности и науци.

Неки од најзначајнијих експоната који ће бити изложени у новој згради Музеја града Београда су:

•          Мамут, појас „мраморац“

•          Винчанске фигуре из Стублина

•          Макринова глава

•          Миним новчић

•          Косовка девојка

•          Легат Паје Јовановића

•          Београдско четворојеванђеље

•          Генерални план београда/макета првог београдског трамваја

•          Сунцобран краљице Наталије, игла за кравату краља Милана Обреновића, брош са ликом краљице Драге

•          Доситеј „Мезимац“

•          Олимпијска бакља

 

Збирке које се налазе у склопу Одсека за археологију покривају археологију Београда од праисторије до османског освајања Београда, са посебно издвојеном збирком Археолошког локалитета Винча и Кабинетом за новац и медаље.

У оквиру Одсека за историју се чувају предмети распоређени у збирке које покривају историју главног града од 1521. године до савремених дана. Одсек за историју културе и књижевности није тако строго хронолошки одређен, а садржи колекције ликовне и примење уметнсти, архитектуре и урбанизма, као и збирку за историју књижевности и културе. Поред основних збирки, у Музеју се налази и 28 легата.

Музеј је надлежан и за 15 различитих објеката од чега 10 музеја у саставу. Ти музеји су: Музеј Иве Андрића, Музеј Јована Цвијића, Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић, Конак кнегиње Љубице, Археолошки локалитет Винча, Музеј Земуна, Музеј Младеновца, Музеј Томе Росандића и Музеј бањичког логора, спомен кућа Војводе Степе Степановића, Споменик Стефану Немањи.