Grandiozna zgrada čehoslovačkog poslanstva, sada Ambasade Republike Češke, izgrađeno je prema projektu češkog arhitekte Alojza Mezere. Zemljište na prestižnoj adresi Ulica kralja Aleksandra 20 na kome je zdanje izgrađeno, od tri ponuđena (druga dva: prekoputa MSP—a i u Birčaninovoj gde je sada Italijanska ambasada) kupila je Republika Čehoslovačka 1923. godine. Površina diplomatskog predstavništva je proširena 1931. godine kupovinom susednog zemljišta, koje je Čehoslovačkoj ponudio kralj Aleksandar I Karađorđević.
Izgradnja monumentanog zdanja čehoslovačkog poslanstva predstavljala je simbol izuzetnih odnosa dve države u periodu između dva svetska rata, oličenih, između ostalog, u čehoslovačko-jugoslovensko-rumunskoj alijansi Mala antanta, kao i u bliskosti dve nacije, koja je bila ojačana ličnim prijateljstvom T. G. Masarika sa kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem i njegovim naslednikom Petrom II.
Polaganje kamena temeljca novog diplomatskog predstavništva svečano je obeleženo na dan Sv. Vaclava 1925. godine, a među zvanicama izaslanika Jana Šebe bili su zamenik ministra spoljnih poslova J. Marković, predstavnici udruženja nacionalnih manjina u Kraljevini SHS, gradonačelnik Beograda Bobić i načelnik odeljenja u čehoslovačkom Ministarstvu spoljnih poslova dr Ribarž. Zgrada je sagrađena i otvorena 1827.godine. U dvorištu je postojao i bazen, ali je „stradao“ zarad garažnih mesta. I sad se taj deo zove „banja“.
Zgrada današnje Ambasade Republike Češke pripada malobrojnim namenski građenim diplomatskim predstavništvima u Beogradu. Njena arhitektura je značajna i zbog toga što predstavlja u srpskoj sredini konačni raskid sa tradicionalnim graditeljskim načelima i promoviše moderni arhitektonski trend tzv. praške škole.
Na konkurs za nju prijavila su se 34 arhitekata. Upečatljiva arhitektura objekta izraženih volumena osvaja čistom i klasično komponovanom glavnom fasadom. Na njoj se uočava nekoliko likovnih momenata zbog kojih je u istoriografiji greškom smatrana delom neoklasicizma. Stvarno poreklo stilskog izraza zdanja zapravo potiče iz češkog kubizma čija je arhitektura imala izuzetnu sposobnost da se integriše u tradicionalni gradski koncept i tako evocira duh epohe koju prikazuje koristeći apstraktnu konfiguraciju formi.
Tri ulaza u prizemlju sa balkonom na prvom spratu i ritmično smenjivanje prozorskih otvora u kombinovanom pogledu čine objekat „starijim i lepšim“ i vizuelno lakšim.
Izuzetan primer klasičnog principa organizacije prostora i izbegavanja suvišnih detalja predstavlja plemenita jednostavnost oblikovanja enterijera.
Monumentalnosti i svečanoj eleganciji zdanja doprinosi korišćenje arhitektonskog ritma strogog tempa.
Prostrano svečano stepenište i glavni hol povezuju sve primarne prostorije na prvom spratu kao integralni deo reprezentativne celine u čijem sastavu se posebno ističu „damski“ (zeleni) salon i svečana mermerna sala. Poseban kuriozitet predstavlja originalni nameštaj i ukrasi u enterijeru koji su do danas najvećom delom sačuvani. Klavir je prvi stigao i sada posle obnove živi svoj drugi život.
U okviru ambasade radila je i češka škola, u holu na spratu prikazivani su filmovi, a u okviru nje su i stanovi zaposlenih.
Nakon raspada Čehoslovačke u proleće 1939. čehoslovačko poslanstvo je prestalo da vrši svoju funkciju, a zgrada, zajedno sa inventarom, morala je da bude predata nemačkom ministarstvu spoljnih poslova. Nemci su odmah skinuli čehoslovački grb, a njegova replika na zgradu je vraćena tek 2014. godine.
Dana 17. aprila 1941. u velikoj trpezariji ove zgrade je bila potpisana bezuslovna kapitulacija Kraljevine Jugoslavije.
O uspešnoj ekonomskoj saradnjo govori da je 1970. na Novom Beogradu sagrađeno impresivno ekonomsko odeljenje kpje je sada Ambasada Slovačke.
Alojz Mezera (1889, Slani - 1945, Rizmburg) je studirao na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Pragu kod prof. arh. Josipa Plečnika. Najviši domet u sopstvenom graditeljskom opusu je dostigao tokom obavljanja funkcije državnog arhitekte kada je projektovao neka od dela moderne češke arhitekture među kojima se ističu Gimnazija u Trutnovu (1923-1924), Krematorijum Strašnice u Pragu (1927-1930), a posebno čehoslovačka poslanstva u Berlinu (uništeno prilikom bombardovanja tokom Drugog svetskog rata) i Beogradu, kao i rezidenciju ambasadora u Ankari.
Нема коментара:
Постави коментар