МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА ДОБИЈА СВОЈУ ЗГРАДУ

 

Музеј града Беорада основан је 1903. године као општински музеј.  Почетни фонд музеја  чиниле  су збирка старих ствари и оружја Самуила Стевановића и збирка планова и цртежа Београда из периода 1521–1789. године, коју је Општина откупила од минхенског антиквара Розентала 1902. године.

Чекајући обнову своје зграде Музеј Града Београда  позива на 55. Мајску изложбу УЛУПУДС-а  „Замисли“, која ће бити отворена од 9. јуна до 4. јула 2022.

Проблеми смешаја пратили су Музеј од оснивања. Прве године провео је у општинским просторијама у згради у Улици Узун Мирковој 1, 1929. године је основана обједињена установа под називом Општинска библиотека и музеј, смештена у зграду у Змај Јовиној улици 1, коју ове институције и данас деле. Установе су званично раздвојене 1940. године, а музеј је након Другог светског рата добио свој данашњи назив – Музеј града Београда.  Услед недостатка простора, последња стална поставка Музеја је затворена 1960. године. Сада до реновирања зграде која му је додељена има само простор Салона на почетку Булевара краља Александра.

Музеј града Београда добио је зграду у Ресавској 40б, зграда некадашње Војне академије, подигнута 1899. године по пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, у блоку између улица Бирчанинове, Ресавске и Немањине, на адреси Ресавска 40б. 

Пројекат за реконструкцију ове зграде и њену пренамену у Музеј града Београда, изабран је на конкурсу спроведеном 2016. године. Планирано је да се у Музеј смести 8 хиљада година историје Београда на чак 17 хиљада квадрата. Нова зграда чуваће експонате од праисторије до савременог доба.

По пројекту треба порушити постојећеулазно степениште, централно степениште орјетисано према дворишту и део галерије ради формирања репрезентативног хола.

Двориште објекта интегрисано је у јавне просторе музеја. Централи мотив дворишта археолошки је лапидаријум, део изложбене поставке на отвореном. У оквиру  планиран је и спољни анфитеатар са урбаним мобилијаром.

Након реконструкције Музеј ће бити опремљен и испуњаваће све безбедоносне и микро-климатске услове.  Музејски фонд биће подељен према вести материјала на депое за папир, метал, керамику, примењену и ликовну уметност, али и намештај, текстил, скулптуру и друге, чиме ће се испунити и обезбедити адекватно чување предмета.

Након реконструкције Музеј ће бити опремљен и испуњаваће све безбедоносне и микро-климатске услове. Музејски фонд биће подељен према вести материјала на депое за папир, метал, керамику, примењену и ликовну уметност, али и намештај, текстил, скулптуру и друге, чиме ће се испунити и обезбедити адекватно чување предмета.

Стална поставка која ће бити изведена у реконструисаном објекту садржаће следеће сегменте: праисторија, антика, Прича о Београду Деспота Стефана, Између крста и полумесеца (Београд 1521-1804), Време ослобађања у Београду 1804-1867, Београд 1867-1918 - Ход ка Европи, Београд 1918-1941 - Престоница прве Југославије, Београд 1941-2000 - од 27. марта до 5. октобра. Поред тога, у оквиру сталне поставке планиране су целине посвећене музици, спорту, књижевности и науци.

Неки од најзначајнијих експоната који ће бити изложени у новој згради Музеја града Београда су:

•          Мамут, појас „мраморац“

•          Винчанске фигуре из Стублина

•          Макринова глава

•          Миним новчић

•          Косовка девојка

•          Легат Паје Јовановића

•          Београдско четворојеванђеље

•          Генерални план београда/макета првог београдског трамваја

•          Сунцобран краљице Наталије, игла за кравату краља Милана Обреновића, брош са ликом краљице Драге

•          Доситеј „Мезимац“

•          Олимпијска бакља

 

Збирке које се налазе у склопу Одсека за археологију покривају археологију Београда од праисторије до османског освајања Београда, са посебно издвојеном збирком Археолошког локалитета Винча и Кабинетом за новац и медаље.

У оквиру Одсека за историју се чувају предмети распоређени у збирке које покривају историју главног града од 1521. године до савремених дана. Одсек за историју културе и књижевности није тако строго хронолошки одређен, а садржи колекције ликовне и примење уметнсти, архитектуре и урбанизма, као и збирку за историју књижевности и културе. Поред основних збирки, у Музеју се налази и 28 легата.

Музеј је надлежан и за 15 различитих објеката од чега 10 музеја у саставу. Ти музеји су: Музеј Иве Андрића, Музеј Јована Цвијића, Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић, Конак кнегиње Љубице, Археолошки локалитет Винча, Музеј Земуна, Музеј Младеновца, Музеј Томе Росандића и Музеј бањичког логора, спомен кућа Војводе Степе Степановића, Споменик Стефану Немањи.

 

 

Beogradska autobuska stanica: Ko nas to tamo voza?

Glavna beogradska autobuska stanica, već jedanput izmeštena nakon Drugog svetskog rata, ponovo je u procesu selidbe, ovoga puta na Novi Beograd, u Blok 42, napuštajući tako posle više od pola veka svima znanu lokaciju na adresi Železnička 4.

Pre II svetskog rata autobusi za Valjevo, Koviljaču i Zvornik, Lazarevac polazili su sa Zelenog venca Postojala je još jedna stanica – kafana “Topola” na današnjem Trgu Nikole Pašića. Takođe, i na platou u Bulevaru kralja Aleksandra 7 napravljen je “terminus”. Otuda je moglo da se ide za Vrnjačku Banju preko Topole i Kragujevca, dva puta dnevno, kao i za Grocku i Smederevo, tri puta dnevno.. 

Ova poslednja okretnica je interesantna, budući da je u ovom delu grada sazidana i prava autobuska stanica koja je radila čak i posle posle rata. Zidana stanica nalazila se tačno ispred Crkve svetog Marka na Tašmajdanu. 

Nije imala perone, ali jeste imala staničnu zgradu, jednospratnicu sa blago zakošenim krovom i bez ikakve dekoracije ispred koje su se gurali putnici.

Najnovija autobuska stanica prostiraće se na površini od 9,2 hektara, imaće 64 perona i staničnu zgradu po projektu Milana i Vladimira Lojanice sa saradnicima. Peroni, njih 64, raspoređeni su tako da se na stanici nalaze 42 odlazna i 22 dolaznih. Pored njih, nalaziće se i 12 perona za saobraćaj turističkih autobusa. Nažalost, umetso četri stanice na svakom strani sveta, čime bi se rasteretio ionako konfuzan saobraćaj pribeglo se centralizovnoj stanici. 

Da stvar bude još gora, ovde je predviđena i stanica preduzeća „Lasta“. Oni imaju 650 polazaka dnevno, od čega je 61 odsto prigradski prevoz. Maksimalno vršno opterećenje od 14:30 do 15:30 je oko 60 polazaka istovremeno. Kroz takvu stanicu dnevno bi prolazilo  7 hiljada putnika. Neophodna  bi im bila 22 polazna perona i 8 dolaznih.

Radovi su zvanično započeli 15. marta 2019. godine. Posao na njegovoj izgradnji dodeljen  je lazarevačkom preduzeću "Bauwesen".

No, već duže vreme mašine na gradilištu buduće Beogradske autobuske stanice (BAS) u stoje, radnika nema, a deo dosad izgrađenih betonskih elementa preplavljen je vodom  i zatrastao u korov.

Savski prozor u svet

Sava centar građen je pretencinzno da zaseni kao kongresni centar jedne jake, nezavisne zemlje. Izgradnja Sava Centra trajala je tri godine, od 1976. do 1979, a izgrađen je po zamisli arhitekte Stojana Maksimovića koji je bio i šef konstruktorskog tima. Narandžasti kanali za ventilaciju sa bodljama, stilizovana mapa sveta, pažljivo dizajnirani natpisi i grafike, pompidurovske cevi koje e prepliću visoko iznad glava posetilaca, brutalizam u primeni betona, odblesci zelenkastih stakala bili su lična karta ovog glamuroznog objekta. Užurbano je zidan  za Konferenciju o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) 1977. godine.

Objekat A, od 50 hiljada kvadratnih metara sagrađen je i otvoren za potrebe KEBS-a 15. juna 1977. godine. Odmah je usledio Objekta B, kongresno-koncertna dvorana od preko 4 hiljada mesta i 30.000 m2, za potrebe XI Kongresa SKJ, Skupštinu Međunarodne banke za obnovu i razvoj, i skup Međunarodnog monetarnog fonda, ali i za sve buduće događaje kulturnog, poslovnog i kongresnog karaktera. Treća etapa bila je hotel od  500 smeštajnih jedinica, Interkontinental građen od 1978 – 1979. godine, čime je završena izgradnja čitavog kompleksa. Kompleks upotrebnu dozvolu dobija tek 1981 godine. O njegovom značaju  govori i nominacija za Prickerovu nagradu 1978. godine, koja se smatra Oskarom arhitekture.

Ovde sam išao pre svega na FEST, disko klub, Sinemaniju, koncerte,Noć Reklamoždera, Dane Frankofonije, Festival čokolade, Festivale vina, komjuterske seminare. 

Ovo zdanje bilo je i svedok raspada Saveza komunista i nacionalnih i ideoloških  svađa.

 Svakako najpompezniji događaj bila je dvodnevna predstava „Olimp“ izvedena u okviru BITEF-a.

Malo je falilo da ovde na odru izlože jugoslovenskog predsednika i haškog zatvorenika MIloševića, čime bi se prekinuo Fetsival vina koji je bio u toku, ali začudo bilo je više pameti nego što bi se očekivalo.

A onda je Sava centar privatizovan 2020. godine, preuzela ga je "Delta" najavljujući velike investicije u zapušteni kompleks. Radovi na obnovi prepoznatljivog gradskog simbola traju od 2021. godine, pa će već u novembru ove godine biti otvoren, nadajmo se u novom sjaju solarlnih panela na krovu, LED rasvete, ozelenjavanja... Na preko 18 hiljada kvadratnih metara, predviđena je zelena površina sa zasadima javora, bresta i likvidambara. Terase u prizemlju biće prave zen bašte sa niskim rastinjem (žbunasto rastinje, trava, sedumi, crveni javor), dok će u zimskoj bašti biti pravi zeleni zid od odgovarajućeg rastinja.

Tako će na krovu objekta biti postavljeno 912 solarnih panela proizvođača Exiome iz Španije, ukupne instalisane snage 501kWp koji će preko invertora marke Siemens proizvoditi oko 600MWh/god i na taj način uštedeti 226t CO2.

Nova stakla identične su boje kao stara, ali su troslojna i pružaju izuzetnu termoizolaciju, uz solar faktor koji se nalazi u rasponu od 25-35%. To znači da će zimi stakleni omotač zadržati toplotu unutar samog objekta, a leti će sunčevi zraci mnogo manje uticati na rast temperature što predstavlja značajnu uštedu električne energije

Ovako koncipiran objekat obećava najvišu ocenu održivosti i energetske efikasnosti, a kao potvrdu imaće BREEAM sertifikat. Rekonstrukcija  je koštala oko 100 miliona evra, a projektovani budžet bio je 80 miliona.

Sam kompleks sastoji se od tri funkcionalne celine, kongresnog centra, komercijalnog centra i poslovnog prostora. Kongresni deo sada čini veći broj konferencijskih sala (46 u odnosu na nekadašnjih 16). Novitet je “Immersive” sala, u svetu sve popularniji vid prezentovanja, koji čini specijalizovana multifunkcionalna dvorana sa mogućnošću video projekcija na svim njenim zidovima. Velika dvorana, poznate i pod nazivom Plava dvorana, imaće 20 VIP loža sa ukupno 80 sedećih mesta, a kapacitet najveće sale Sava Centra povećan je na 4000 mesta, u odnosu na 3672 koliko je imala pre rekonstrukcije. Prve koncerte, filmske premijere i baletske predstave možemo očekivati nekoliko meseci kasnije, u prvoj polovini 2024. godine, kada je u planu otvaranje zgrade B, u kojoj se nalazi Plava sala.

Ono što je uvek bio prepoznatljiv deo Sava centra jesu njegove bašte i terase skrivene iza horizontalnih betonskih greda na fasadi. Iako star preko 50 godina, Sava Centar je već tada bio “zelena gradnja”, sa oko 100 uređenih zelenih terasa/bašta na fasadi i velikim centralnim Atrijumom na površini od preko hiljada kvadrata.