Šio mi ga Đura

Šio mi ga Đura koristi se danas prežorativno kada vas neko svojim naopakim činjenjem načisto upropasti i nagrdi.

No, istorijski koreni ovog izraza imaju sasvim oprečno značenje: afirmativno.

Između dva svetska rata u Beogradu ugladnoj gospodi odela je krojio i šio krojač Đura Janošević. Vodio je najstariju i najugledniju krojaćku radnju, osnovanu 1889. koja se nalazila u Knez Mihailovoj ulici.

Majstor Đura bio je tako umešan da su se njegove kreacije prepoznavale na baketima, prijemima, u pozorištu i po elitnim kafanama, na ulici, pa i u Skupštini.

Dvadesetih godina XX veka muško odelo izgledalo je otprilike ovako:

• sako širokih ramena, visoki struk i špicasti reveri,
• košulja bela, 
• pantalone do članka sužene ispod kolena. 

Popularna su bila uska ali i odela sa širokim krojem tzv. oksfordski stil, (vrećasti stil) sa sakoom ravnog kroja, prslukom preko košulje i trenš-kot mantilom za kišu.

Šešir je obavezan, od flica ili štofa, beretka ili onaj od slame i platna za leto.

Kratak mantil od svile ili somota ukrašen trakom nosio se kod kuće.

Kicoše biste prepoznali po:

• maramici u džepu, 
• štapu, 
• kamašnama, 
• hozentregerima, 
• igli u kravati
• 
  
• tabakeri u džepu. 
•  

Boja u trendu siva ili smeđa. Frak je išao u kompletu sa belim prslukom, belom košuljom sa sedefnim dugmetima na manžetnama i grudima, sa tvrdom kragnom i leptir mašnom, uz lakovane, crne cipele.

Pravila tako kažu:

“Ako je dama u svečanoj toaleti – pratilac nosi frak, ako je ona u običnoj večernjoj haljini – on je u smokingu”.

Tesno mi ga skroji Nane