Bezistan na Terazijama

Bezistan na Terazijama. Nije mesto gde se okupljaju beskućnici, već na tuskom označava natkriveni trg, tržnicu, bazar, deo trga pod krovom, pokrivenu čaršiju.

Arhitekta Vladeta Maksimović dao je prostoru moderan izgled kružnog trga s mrežastim krovom.

U sredini je fontana ukrašena bronzanom skulpturom „Devojka sa školjkom" radom Aleksandra Zarina.

Nekada se ovde nalazio kultni bioskop i kultna diskoteka. I aparat za instant fotografisanje, preteča selfija. Ispred bioskopa „Kozara“ tapkaroši su valjali karte za filmove s FEST-a. Prodavci s korpama u rukama pordavali su „zanimacije“ (semenke i sl.). Tu su bile prodavnice bižuterije, Soko Štark slatkiši, prva radnja u kojoj su peglali preslikače na majice i dukseve, onda ona s ukrasnim svećama...

Vratimo se sada Terazijama. Po istoričaru i književniku Milanu Đ. Milićeviću do imena je ovako došlo:

 „Uvodeći vodu u varoš Beograd, Turci su duž onoga đeriza (zidanog vodovoda), koji uzima vodu iz mokroluških izvora, na izvesnim daljinama zidali kule, na koje su vodovodnim cevima izvodili vodu da bi ona dobila viši skok za svoj dalji tok.“ Jedna od takvih kula bila je postavljena na mestu gde je sada Terazijska česma. Pošto su Turci te kule zvali terazije za vodu, ovaj trg je dobio naziv Terazije.“

Značajne promene učinjene su na Terazijama 1911.—1912. godine, kada su potpuno preuređene pod nadzorom arhitekte Jelisavete Načić. Sredinom trga postavljeni su pravilni cvetni skverovi, ograđeni niskom gvozdenom ogradom, a na delu prema današnjoj Nušićevoj ulici izgrađena je velika fontana.