Piše: Gordan Gorunović,
Belgrade Online
U prepunoj sali Ateljea 212, sa
ispunjenim prolazima sa strane imali smo priliku da premijerno pogledamo ovu
dinamičnu i intrigantnu predstavu u okviru 53. Bitefa. Nije smetalo ni to što
je pred sam izlazak na scenu bilo tenihčkih problema. Taj "Aušvic na
plaži" koji se bavi i savremenim momentima migranata koji su
"zapljusnuli" Evropu kroz reči samih aktera napravio je "zatvor
koji se zove Evropa".
Od početka do kraja sve je na
bini perfektno funkcionisalo. Inteligento i višeslojno kombinujući motive i
građu iz romana Edena fon Horvata Mladež bez boga (1938) i knjige Heroji;
Masovna ubistva i samoubistva (2015) Franka Bifa Berardija, režiser Borut
Šeparović razvija polemiku o uzrocima, manifestacijama i posledicama nasilja
među mladima u današnjem svetu, uzrokovanom neoliberalnim kapitalizmom,
opsesijom samopromocijom, raspadom humanističke ideje zajednice, te
darvinističkim instinktom opstanka u džungli. „Šeparovićevi junaci“, u
energetski izuzetnom tumačenju grupe sjajnih mladih glumaca, inficiraju se
nasiljem putem opsesije video-igrama na temu opštih katastrofa i šerovanja
fotografija i snimaka nasilja nad vršnjacima na društvenim mrežama, a zatim ih
obnavljaju u stvarnom životu. Ova predstava, koja opravdano kombinuje scensku
igru i njeno video-posredovanje, završava se Brejvikovom odbranom na sudu, ne
ostavljajući tako nikakvu nadu. Taj deo malo dužeg monologa nekim gledaocima se
nije baš svideo ali su bili u manjini.
Glumci “automati”, fizički stres,
opsesivno-kompulzivne radnje, skandiranje kao gluma – ništa nova dakle nismo
vidjeli, ali sam scenarij ove duže priredbe toliko je postao aktuelan da
predstavu čini važnom. Ona porađa isti onaj tip ubojice, beelog rasistu, kakav
se, na žalost, ostvario na Novom Zelandu, u mirnom gradu na kraju sveta, gdje
je stanoviti Brenton Tarant iz čiste mržnje pobio pedesetoro dece, žena,
staraca i muškaraca u dve džamije za vreme molitve
Glumci Boris Barukčić, Lucija Dujmović, Ivana Gulin, Ugo
Korani, Ivan Pašalić i Bernard Tomić igraju decu koja će izrasti u nepodobne
ljude po meri nepodobnih vremena.
Mladež bez boga odmah je nakon objavljivanja svrstana u
jednu od najvažnijih knjiga u kanonu antiratnih romana koji kritikuju nacizam.
Eden fon Horvat uspeo je da prikaže nastanak fašističkog čoveka. Lik i dela
Franka „Bifa“ Berardija takođe su velika inspiracija za nastanak predstave.
Autori su se poslužili njegovim otvorenim pismom kojim napušta stranku DiEM25,
odričući se pritom vlastitog evropejstva, te njegovim delom Heroji, u kojem
okuplja većinu likova iz predstave: Erika Harisa, Dilana Klebolda, Čoa Senga
Huija, Peku Auvinena, redom ubice iz škola, koji su svoje krvave pohode
završili samoubistvom, kao i Andreasa Brejvika. U predstavi boga i ulogu
savremene evropske mladeži bez boga preuzimaju upravo ti antiheroji. Autorski
projekt Mladež bez boga reditelja Boruta Šeparovića prikazuje omladinu bez
orijentacije, bez stava, bez građanske hrabrosti, egoističnu, ravnodušnu i
bezdušnu, omladinu koja raste u jezivoj hladnoći.
BORUT ŠEPAROVIĆ
rođen je 1967. godine u Zagrebu. Diplomirao je filozofiju i komparativnu
književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a postdiplomske studije završio
na DasArtsu u Amsterdamu (Napredne studije u izvođačkim umetnostima). Njegova
umetnička biografija kao utemeljitelja, umetničkog voditelja, reditelja i
koreografa, istovetna je biografiji Montažstroja. Pod njegovim umetničkim
vođstvom od samog osnivanja 1989. godine, trupa Montažstroj postaje zaštitnim
znakom novog i drugačijeg pozorišta u Hrvatskoj i inostranstvu, zadržavajući
taj status sve do danas. Režirao je, koreografirao i vodio preko 50 projekata,
predstava i performansa s produkcijskim potpisom Montažstroja, ali i brojnih
institucionalnih pozorišta. Trajno ga zanima stvaranje angažovanog pozorišta i
umetnosti koji, daleko od eksplicitnoga dnevno-političkog diskursa, uvek iznova
problematizuju okruženje u kojem nastaju.
Šeparovićeva predstava Fragile, nastala kao koprodukcija
Montažstroja i Interculta iz Stokholma, osvojila je na 33. Bitefu 1999. Nagradu
publike, dok je na 47. Bitefu 2013, predstava Montažstroja u režiji Boruta
Šeparovića, A gde je revolucija, stoko?, osvojila Specijalnu nagradu.
Šeparović je stvorio potresnu sliku mladosti izgubljene u
tehnologiji i društvenom sistemu koji ne nudi nikakve odgovore, već svojom
usredotočenošću na potpuno lažne vrijednosti u mladima budi otpor koji vodi u
pokolj.
Pre predstave ljubazni organizator Bitefa omogućio je
razgovor i pored velike napetosti i poslednje probe tik pred predstavu razgovor
sa režiserom Borutom Šeparovićem.
Šta mislite zašto je trebalo da prođe osamdeset godina da se
delo Edena fon Horvata ekranizuje i odigra u pozorištu?
„To ne znam, morate nekog drugog da pitate. Pre 2017. snimnjeno je još
dva filma sa tim predloško; 1968. u Zapadnoj Nemačkoj i pred raspad Istočne Nemačke
još jedan film. Tamo je to lektira. Kod nas u Kraljevini Jugoslaviji 1939.
godine je prvi put preveden. Ponavljam ovo je autorsko delo i samo se naslanja na
tu priču.“
Na osnovu naslova naslućuje se da je reč o mladim ljudima
koji se nikoga ne boje niti u bilo šta više veruju?
„U Fon Horvatovom romanu mladi nemaju autentične vrednosti. U mom radu
ne postavlja se pitanje imaju li ih, već o kakvim je vrednostima reč. Preispitujemo
postojanje fašizma u XXI veku. Stvar je kako ko na to gleda. Moglo bi se reći
da se radi o nekoj vrsti fašizma digitalne generacije. Ovo je predstava o
mladim masovnim ubicama koji su ekstremna manifestacija savremenih trendova:
18-godišnji Vladimir Rosljakov ubijao je studente na Krimu još tokom rada na
našoj predstavi, a samo nekoliko nedelja nakon naše premijere, Australijanac
Brenton Tarant ubijao je muslimane u ime Evrope na Novom Zelandu. A u ime bele
Amerike i Evrope istu stvar je uradio sa Hispanomerikancima i Meksikancima
Patrik Krusius u Teksasu. Sve ostalo, radije bih da publika sama utvrdi.“
Šta je uzrok svega toga?
„Uzrok je, kako tumači drugi izvor ("Heroji" Franka
Berardija) u istoj neoliberalnoj paradigmi, odnosno socijalnom darvinizmu: da
pobeđuje jači. Ovakav stav, u nekoj vrsti prašume, mladi usvajaju na mnogo
načina. Mislim da je to, pre svega, posledica poraza levih politika u XX veku.
Inače, baš kao i u romanu, u našem postdramskom komadu postoji i lik učitelja,
te se postavlja pitanje kako učitelji pristaju na takav sistem, kakve su
vrednosti i opcije danas - šta da se radi kad se više ništa ne može uraditi.
Odon von Horvat je imao nadu. U predstavi "Mladež bez boga" nade
danas nema.“
Gde danas prepoznajete fašizam?
„Danas se u medijima mnogo toga imenuje fašizmom, što je veoma opasno.
U Hrvatskoj smo poslednjih godina, po ko zna koji put od devedesetih, opet
zaglibili u duboko blato istorijskog revizionizma, dok se u Evropi nova
generacija fašista zasniva na belohrišćanskom identitetu. Nema tu više
"svastike", odnosno lokalni milenijumski neonacisti ne koriste više
veliko slovo "U", niti su njihovi neprijatelji nužno Jevreji ili
Srbi. Dakle, nova, mlada nacistička politika nije stvorena na idejama
istorijskog revizionizma, već pre svega na radikalizaciji i socijalnom
darvinizmu i ideji očuvanja hegemonije bele hrišćanske Evrope.“
Kuda ide depresivan i destruktivan svet?
„Klatno je na desnoj strani. U svetu u kojem je previše ljudi i sve
manje resursa, jedina logika jeste kako zadržati hegemoniju kapitala, odnosno,
na njemu utemeljenih imperija. A mi, mali narodi sa periferije, sigurno radije
preferiramo da sebe zamišljamo kao deo bele Evrope, a ne kao neke "crnce
ili muslimane".“
Producent:
Zagrebačko kazalište mladih i
Montažstroj, Zagreb, Hrvatska
Tekst: Borut
Šeparović, Ivana Vuković, po romanu Edena fon Horvata
Režija: Borut
Šeparović
Mesto: Atelje 212
- Scena „Mira Trailović“
