STEINWAY & SONS KONCERTNA SEZONA 2018/2019.

Posle uspešno održanih koncerata prestižnih pijanista Luke Debarga, Arkadij Volodosa i Jevgenij Sudbina, Piano Land i Kolarčeva zadužbina predstavljaju nastavak koncertnog serijala u okviru

STEINWAY & SONS KONCERTNE SEZONE 2018/2019.

Elisabeth LEONSKAJA, (Elizabeta Leonskaja)

Ponedeljak, 18. mart, Velika dvorana Kolarčeve zadužbine u 20 časova

Legendarna pijanistkinja, Kraljica za klavijaturom Elizabeta Leonskaja u završnici prve STEINWAY & SONS KONCERTNE SEZONE 2018/2019., predstaviće svoj raskošni pijanistički talenat repertoarom kojim iskazuje, na najbolji način, sve svoje vrhunske kvalitete.

Program koncerta:

R. Šuman, Simfonijske etide

V. A. Mocart, Sonata KV 333 r.

A. Berg, Sonata op.1, h mol

F. Šubert, Sonata D 850

 

Decenijama unazad, Elizabet Leonskaja se ubraja među najslavnije pijaniste našeg vremena. 

U svetu u kome dominiraju mediji, Elizabet Leonskaja je ostala verna sebi i svojoj muzici, idući stopama velikih ruskih muzičara iz doba Sovjetskog saveza, Davida Ojstraha, Svjatoslava Rihtera i Emila Gilelsa. Njena gotovo legendarna skromnost još uvek je čini pomalo skrajnutom u medijskom prostoru.  Ipak, čim izađe na pozornicu, publika može da oseti silu koja stoji iza činjenice da je muzika oduvek bila njen životni poziv.

Rođena u Tbilisiju, u Gruziji, u ruskoj porodici, smatrana je čudom od deteta i prvi put je održala solistički koncert sa 11. godina.

Za vreme studija na Moskovskom konzervatorijumu osvojila nagrade na važnim takmičenjima: Enescu, Margaret Long i Kraljica Elizabeta. Njen muzički razvoj je bio pod velikim uticajem slavnog Rihtera sa kojim je blisko sarađivala dugi niz godina. Maestro je prepoznao njen izuzetan talenat i podstakao njen razvoj ne samo kroz podučavanje i davanje saveta, već i pozivom da sviraju u klavirskom duu. Bilo je to  nezaboravno muzičko iskustvo! Ovo muzičko partnerstvo i lično prijateljstvo između  Rihtera i  Leonskaje trajalo je sve do Rihterove smrti 1997. godine.

Sovjetski savez je napustila 1978. godine i od tada je stanovnica Beča. Godinu dana kasnije održala je senzacionalan koncert na festivalu u Salcburgu i to je zapravo bio početak jedne blistave karijere koja traje i danas.

Tokom 40 godina umetničkog rada, ostvarila je nastupe sa svim najznačajnijim orkestrima, dirigentima, kompozitorima, kamernim saradnicima. Lista velikih muzičkih centara, najznačajnijih festivala i koncertnih prostora je ogromna. Iako je njen koncertni raspored kao soliste i dalje veoma popunjen kamerna muzika zauzima važno mesto u njenom muzičkom životu i redovno nastupa sa gudačkim kvartetima Emerson, Borodin i Artemis.

Brojni snimci, čak 64 diskografska izdanja, svedoče o izuzetnim umetničkim dostignućima ove pijanistkinje za koje je nagrađena  nagradama Caecilia za Brahmsove klavirske sonate ili Diapason d´Or za  snimke Lista. 

Drugi značajni snimci uključuju koncert za klavir Čajkovskog sa Njujorškom filharmonijom pod palicom Kurta Mazura, Šopenov koncert za klavir sa Češkom filharmonijom pod upravom Vladimira Aškenazija  kao i klavirski koncerti Šostakoviča sa kamernim orkestrom St. Paul.

Najnovije diskokgrafsko izdanje sa kompletnim Šumanovim sonatama očekuje se na jesen ove godine.

U  Republici Austriji, u kojoj živi više od 40 godina, za  izuzetna dostignuća Elizabet Leonskaja je takođe primala velika priznanja. Postala je počasni član Koncerthausa iz Beča a godine 2006. dobila je Austrijski krst časti prve klase za svoje zasluge u kulturnom životu zemlje - najvišoj nagradi takve vrste u Austriji.

Često je nazivaju Kraljicom klavira ističući njen mek i zaobljen ton kao i izuzetan virtuozitet dok ona uživa u toplim prijemima publike gde god pojavi.

U jednom od brojnih intervju isrpičala je kako je upoznala Svjatoslava Rihtera.

"U mladosti sam bila udata za violinistu Olega Kagana. Rihter je trebao da svira Bartokovu  i Prokofjevljevu prvu sonatu sa Ojstrahom ali nije imao mnogo vremena za vežbanje pa je zamolio mog supruga da mu pomogne u tome. Često sam odlazila u njegovu kuću i osećala sam se tamo, zaista, dobrodošla. To je bio jedan porodični odnos. Tako se i rodila ideja da sviramo u duu. Počeli smo sa Šumanovim Andanteom i Varijacijama. On je voleo da snimi Mocartove sonate, u transkripciji za dva klavira, koje je uradio Grig. To mu je bila želja iz detinjstva kada je slušao svog oca kako je radio sa svojim studentima. Rihtera sam upoznala krajem 60-tih  i bili smo prijatelji do njegovog poslednjeg dana, to mi je mnogo značilo u životu. Način na koji je video svet mi je  obeležio način na koji vidim život zauvek."

Ulaznice u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine.

Cena ulaznica 2.200,00, 2.500,00 i 3.000,00 dinara.

KONTAKT 2019

Piše: Gordan Gorunović


Kontakt za cilj ima, pre svega, umrežavanje organizatora i promotera regionalnih muzičkih festivala, turističkih udruženja i organizacija, kulturnih centara, klubova, i ostalih radnika u kulturi i umetnosti, koji poslednjih godina uveliko imaju uticaj na privredni razvoj regiona.

Treći po redu Kontakt održaće se od 20-23. marta 2019. godine. Tokom Kontakta, u Beogradu gostuje projekat Rijeka 2020 evropska prestonica kulture, za koji je osmišljen poseban umetnički program na nekoliko beogradskih lokacija, a u klubu Elektropionir, u sklopu Kontakta predstaviće se koncertom kultne riječke grupe FIT.

Kontakt ove godine po prvi put predstavlja tri programske celine, koje će okupiti veliki broj profesionalaca i ljubitelja muzike:

• KONFERENCIJA – panelski i tribinski program koji se održava u Marsh Open Spaceu i na Spratu pokriva najznačajnija festivalska pitanja i aktivnosti,

• EKSPO – specijalizovani izložbeni B2B i B2C program, posvećen je festivalima i muzičkom biznisu,

• MUZIČKI PROGRAM- koncerti na različitim lokacijama u gradu.

MUZIČKI PROGRAM:

Sreda, 20. mart 2019. 

klub Subbeerni centar: hrvatski psihodelik punk bend -M.O.R.T. i ruski sastav ПАСОШ (čiji je frontmen Beograđnin Petar Martić), 

klub Elektropionir:  The Trigger, S.U.S i Moreuz,

Četvrtak, 21. mart 2019.

klub Subbeerni centar : američki muzičar Jon Spencer sa pratećim bendom The Hitmakers, 

klub Elektropionir: Fit

Petak, 22. mart 2019.

Hala sportova, „Ranko Žeravica“: Partibrejkers,

klub Subbeerni centar: Irie FM,

klub Elektropionir: Stereo Banana i Helem Nejse,

 Subota, 23. mart 2019.

Hali Sportova „Ranko Žeravica”: Eyesburn, Goblini, Zoster,

klub Subbeerni centar:  hrvatski sastav Urban&4,

klub Elektropionir: Stray Dogg, koji će pored poznatih hitova, svirati pesme sa albuma „Look At The Moon".

Kompleti ulaznica, u ograničenom broju, u kojem se nalaze propusnice za sve programske celine i sve koncerte, u prodaji su od 5. marta 2019. po povlašćenoj ceni od 5.000 dinara. Pakete je moguće kupiti u klubu Zaokret u Cetinjskoj 15 i kafeu Šikarica u Skadarskoj 22. Pojedinačne karte za sve koncerte muzičkog programa Kontakta mogu se naći na svim prodajnim mestima Eventima, Gigstixa i DD Tickets i u kafeu Šikarica u Skadarskoj 22.

Više informacija na: www.kontakt.org.rs

47. FEST: KAPERNAUM (CAPERNAUM)

    

Piše: Gordan Gorunović

Da za dobar film nije bitan termin projekcije pokazalo se juče u 15 časova u Domu omladine Beograda. Skoro do kraja ispunjena sala i aplauz koji se na kraju proneo uz muziku odjavne špice, stavio je do znanja da nagrade nisu slučajne. Na kraju ta dva sata i tegobna priča o životu glavnih junaka prođu u dahu. Perfektan je odabir glumaca, kadriranje, fotografija i sama produkcija.

Kapernaum govori o životu Zaina, libanskog dečaka koji tuži svoje roditelje zbog zanemarivanja. Film prati Zaina na putu od borbenog uličara do očvrslog dvanaestogodišnjeg ‚‚čoveka" koji beži od svojih nemarnih roditelja i preživljava zahvaljujući svom zdravom razumu. On se brine o Etiopljanki Rahil i njenom sinu Jonasu, završava u zatvoru zbog teškog zločina, i najzad, traži pravdu na sudu.

Film je potresao svet posle nagrade žirija u Kanu i pregršti priznanja na prestižnim svetskim festivalima, jer dejstvuje snagom realističkog prizora, koga je otac moderne filmologije Andre Bazen smatrao suštinom umetničkog filma. Priča o deci iz favela velikih gradova, koje su slične jedna drugoj bilo da pripadaju Bejrutu ili ratnom Alepu, uhvaćena je u svoj autentičnosti kamerom "direktnog filma". Upravo taj snažan utisak dokumentarnosti, često i drastične slike socijalnog dna u kome se gušaju i guše nevoljnici svih fela čini ovj film potresnim. 

Usled dejstva ovih slika često se i zaboravlja na osnovnu nit priče, a oko uma prepušta se prizorima sirove stvarnosti. Glavna nit fikcije, međutim, uspeva da se nekako izbori sa snagom dokumentarnog: posle napuštanja porodice zbog smrti sestre, dvanaestogodišnji dečak bori se za goli život i pritom preuzima na sebe ubogu Etiopljanku i njenog tek prohodalog sina. Stotinu društvenih zala sprema se da ih proguta, ali se negde pred kraj javlja spora i mlitava ruka države. 

Na pitanje sudije zašto optužuje svoju majku i oca, dečak Zain kaže: 

"Za to što su me napravili!" 

Urlik iz očaja, ali i strašna opomena. Problem izgleda nerešiv. Tone humanitarne pomoći nedovoljne su čak i da ublaže nedaće rastuće populacije Bliskog istoka (jer problem i nije humanitarni nego i etički), koja se preliva na sve strane, pre svega prema Zapadnoj Evropi i Americi, gde generiše nove krize.

Kada se svetlo upalilo dosta suznih očiju ali ipak nada da negde postoji pravda za sve male ljude da dođu do svojih sitnih pobeda u životu. I još osmeh Zaina koji se teško otvara ali ostane u stop kadru na kraju filma.

Nadin Labaki je prvih 17 godina svog života provela u ratnom okruženju, dok se 1991. godine nije završio rat u Libanu. Karijeru je započela sa El Fan studijom, Libanskim talent šouom 1990. godine. Osvojila je nagradu za produkciju raznovrsnih muzičkih videa.

Liban, SAD / 2018 | 121'
Režija: Nadine Labaki
Uloge: Zain Al Rafeea, Yordanos Shiferaw, Boluwatife Treasure Bankole, Kawsar Al Haddad, Fadi Yousef

47. FEST: ZA ONA DOBRA STARA VREMENA

Piše: Gordan Gorunović

Zbog povremenih izmena novinarskih projekcija gledali smo jako interesantan novi hrvatski film “Za ona dobra stara vremena” u režiji Eduarda Galića. Univerzalna priča ovog regiona uz funkcionalni kasting i muziku koja vraća na dobre dane “novog vala” sa povremenim upadima inostranih autora tog perioda karakteriše ovo delo. 

Obrađuje uvek aktuelnu temu iseljavanja u potrazi za boljim životom balkanskih generacija. Burne godine nastanka hrvatske države, tranzicija socijalizma u kapitalizam i (ne)spremnost na promene koje ista donosi uvek su zanimljiva tematika.

Hrvoje i Borna prijatelji su od detinjstva. Život je za njih još uvek igra: cure, utakmice, tulumi. No dolazi vreme sazrevanja, a svaki od njih nalazi vlastiti način na koji se nosi sa životnim nedaćama u društvu u kojem nema ni jasnih pravila ni mesta za nevinost i naivnost. Iznenadne odluke koje će morati doneti odrediće njihove životne puteve, a njihovo prijateljstvo doći će na ispit zrelosti.

Glumačka ekipa u kojoj su se našli kako mlade nade hrvatske glume, tako i iskusne glumačke legende - Marko Petrić, Karlo Mrkša, Andrej Dojkić, Elizabeta Brodić, Vini Jurčić, Matija Prskalo, Ksenija Pajić, Denis Bosak, Mustafa Nadarević, Denis Bosak, Žarko Potočnjak i Karlo Mlinar. Posebno mesto zauzima ime nedavno preminulog glumačkog doajena Ive Gregurevića, kojem je ovo jedna od posljednjih uloga u impresivnom glumačkom nizu. Što se tiče glume odskače Marko Petrić koji je prvi put u glavnoj ulozi. Vrlo dobri mladi pozorišni glumac s interesantnom filmskom fizionomijom, koji daleko odskače u izboru glumačke ekipe.

Dobra stara vremena” iz naslova u filmu nije lako vremenski locirati ali u nekim momentiva je vidljivo da se Galićev film zbiva 2002. Film prati skupinu zagrebačkih dvadesetogodišnjaka, propalih studenata i non stop “napušenim” drugarima, koji ubijaju vreme između kafića, trave, fudbala i izlazaka. Među njima se izdvajaju dvojica. Hrvoje (Marko Petrić) je ozbiljniji, diplomirao je i radi u skladištu, a Borna (Karlo Mrkša) je samoživi ženskar otresit prema svima i bez empatije prema bližnjima. Obojica, imaju i erotske interese, jedan prema slavonskoj konobarici, drugi prema studentkinji glume.

“'Film možemo definirati kao zagrebački, odnosno kvartovski, a kroz priču o odrastanju dvojice prijatelja na prijelazu u novi milenij problematizira se tema aktualna i četvrt stoljeća kasnije – jesu li bolje odabrali oni koji su u potrazi za boljim sutra napustili Hrvatsku ili oni koji su ostali. Svaka opcija za sebe nosi i pozitivne i negativne strane, dileme i izazove, a na nama je bilo da ih nastojimo što bolje prikazati u svakom svjetlu, jer je to nešto što se svakodnevno događa oko nas”, izjavio je producent i scenarist filma, Dominik Galić.

Nedostaci filma su odsustvo humora, nezaokružena priče i povremeni propusti u snimcima utakmica neadekvatnim sa vremenom događanja. 

ZA ONA DOBRA STARA VREMENA

HR // 2018 // 105'

drama

REŽIJA Eduard Galić

PRODUCENT Dominik Galić

PRODUKCIJSKA KUĆA Umjetnička organizacija MissArt

SCENARIJ Dominik Galić

FOTOGRAFIJA Dario Hacek

MONTAŽA Stjepan Lučić

SCENOGRAFIJA Marta Crnobrnja

KOSTIMOGRAFIJA Lidija Sertić

OBLIKOVANJE ZVUKA Ivan Zelić

ORIGINALNA GLAZBA Tomislav Babić

MASKA Asja Novaković

VIZUALNI EFEKTI Poster d.o.o.

SPECIJALNI EFEKTI Petar Novaković

GLAVNE MUŠKE ULOGE Karlo Mrkša, Marko Petrić

GLAVNE ŽENSKE ULOGE Vini Jurčić, Elizabeta Brodić

SPOREDNE MUŠKE ULOGE Mustafa Nadarević, Miljenko Brlečić, Andrej Dojkić, Dragan Despot, Ivo Gregurević, Voranc Boh, Žarko Potočnjak, Zijad Gračić, Alan Katić, Filip Sertić, Denis Bosak

SPOREDNE ŽENSKE ULOGE Andreja Barešić, Matija Prskalo, Ankica Dobrić, Emilia Habulin, Milana Milojević, Mia Anočić Valentić, Lucija Kajić, Ljiljana Bogojević