Пише: Гордан Горуновић
А онда креће представа „Смедерево 1941“. Започиње као документарац који то ипак није. Глумци позоришта из Новог Сада после бомбардовања и почетка Другог светског рата лутају од града до града, да подигну своје заостале плате и после свих перипетија стижу у Смедерево. Добијају своју надокнаду за уметнички рад и крећу на воз и ново играње у Пожаревац. Уз доста флеш бекова и разлучивање ко су негативци, јер они навлаче црне рукавице прича као река долази до краја, који је тек почетак нових прича.
Јака емоција и одлична глума са сведеном али функционалном сценографијом изазива праве емоције које следе после свега. Дивно гледалиште са проређеним местима утања у магију ове вечери. Ансамбл СНП-а у саставу Милан Ковачевић, Тања Пјевац, Јована Мишковић, Вукашин Ранђеловић, Алиса Лацко, Тијана Марковић, Аљоша Ђидић, Гордана Ђурђевић Димић, Милован Филиповић и Марко Савковић излази на бину по тексту и режији Ане Ђорђевић. Све у свему изузетних достигнућа у тих 110 минута публика је наградила на крају дугим аплаузом.
Реч ауторке:
"Драмски текст и представа Смедерево 1941. бави се догађајем који се одиграо 5. јуна 1941. у Смедереву, када је унутар Тврђаве експлодирала значајна количина оружја и муниције, коју су нацисти, након кратког априлског рата, одузели од поражене Војске Краљевине Југославије и смештали ту. Узрок те несреће до данас није познат, а том приликом Смедерево је потпуно разорено. Експлозија је имала снагу бомбе бачене на Хирошиму. Живот је изгубило хиљадe људи, међу њима и 17 глумаца Српског народног позоришта, које се тада звало Народно позориште Дунавске бановине. Текст и представа се баве овим догађајем у целини, с посебном пажњом усмереном на судбине трагично настрадалих глумаца, и њима у част.
Третман теме није документаристички. Узимајући све познате околности у обзир – о догађају постоји документација, додуше не довољно велика – конструисала сам нову, оригиналну причу, не помињући аутентична имена покојних глумаца, и трудећи се да се целокупан догађај посматра из преломљене перспективе, такве да се тумачења поменутих судбина доведу у везу са природом и узроком нацизма и зла уопште. Због тога сам се одлучила да, на бази историјских факата, изградим надреалистичку, асоцијативну и фрагментарну линију радње, тражећи контекст који омогућава слојевите интерпретације докумената. Ко је или шта је изазвало експлозију у Тврђави? Коначног, доказаног и уверљивог објашњења нема, и то одсуство објашњења отворило ми је могућност да сама одлучим шта је коначна истина, а самим тим и шта је смисао експлозије у представи. Све се линије радње, и све чињенице у документарном материјалу, спајају у представи унутар појма фатума, онога што човека учи да није господар своје судбине, лекцију коју увек изнова, ради себе, треба да учи, а коју је нарочито било важно учити у време дивљања нацизма, те, очајањем изазване, застрашујуће делузије, базиране на осећају моћи и надмоћи. Постоји чврста, можда мистична, можда симболична, мада, по мом осећају, врло стварна, веза између појма Die Sonne и експлозије у Смедереву, постоји чврста веза између нашег појединачног уверења о сопственој супериорности и појаве нацизма и фашизма. Они се рађају на плану најинтимнијег живота, личног, породичног, љубав-ног, и шире, као зраци, увећавају се и умножавају и доводе до експлозија које масовно уништавају животе."
На изласку уз флајере за гласање лако је заокружити сопствену оцену. Леп почетак и ако је прича тешка овог постпандемијског Стеријиног позорја. Култура и позоришна уметност су и раније велике пошасти које су задесиле планету па и у гледаној престави тај огромни рат није спутао енергију коју цела трупа носи. Велика похвала за организацију и сјајно сналажење у ипак ванредним околностима. Без обзира на сужени и смањени програм због немогућности гостовања неких позоришта, на видику је још један одличан фестивал који се одржава у Новом Саду. Када нестане та мистична енергија уметности биће забрињавајући знак за опстанак комплетне цивилизације бар у оквирима које их памтимо.
