среда, 25. септембар 2019.

EROS U ARENI: “IMA ŽIVOTA” DOK JE DOBRE MUZIKE




Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online

Retko kada je u Srbiji neki koncert najavljen godinu dana ranije. Za ovakav doživljaj je sasvim primereno. Odlično popunjena Štark arena, gde je jedino “lufta” bilo u Fan pitu dočekala je Erosa Ramacotija kako to dolikuje. Većinski deo gledališta su svakako bile dame a dosta njih je znalo asvaku reč koju je pevač otpevao.



Treći deo velike "Vita Ce N'è " ugostio je i Beograd u odličnoj organizaciji Charm Music Serbia. Kada je u pitanju italijanska popularna muzika, Eros Ramacotti je sigurno najveća zvezda koju je izrodila ova zemlja. Na turneji koja je u toku, dokazuje da je i u celom svetu u samom vrhu. Ceo bend i pevač u crnoj garderobi zaposeo je udarni deo sale. Sportska elegancija je samo jednom bila promenjena kada je Eros obukao beli sako kada je svirao klavir iste boje. Jedanaest crnih jahača zagrlila je ove večeri Beograd.




Eros Walter Luciano Ramazzotti rođen u godini mačke u pregrađu Rima ostvario je davno svoje dečačke snove. Da je vatreni fudbalski navijač pokazao je i na bini. Često ih je bilo tačno 11 kada se pridruživao saksofonista. Sve je bilo “pod konac” ali sa puno emocija. Na početku pozdrav na srpskom uz simpatično “hAvAla” na kraju pesama pokazuje da ovaj šarmantni muzičar poštuje svoju publiku. Uz impozantne projekcije na ovalnom zidu iza i savršen ton, ređaju se pesme. Na binu se iznosi beli stilizovani klavir koji svira sam Eros, pa uz povremeno sviranje solo deonica na električnoj gitari i celog bloka sa akustičnom gitarom, gde je sam na bini, videli smo da je odličan svirač.



Sjajne prateće pevačice u duetskim pesmama zamene Anastaziju i Šer a uzavrelo biva u svim delovima Arene. Jedine dve zamerke mogu naći su sledeće a nisu u domenu muzike i organizacije. Pored ljubaznog obraćanja pre samog početka koncerta organizatorke, da je pušenje u sali zabranjeno i da pevaču jako smeta, mladić pored mene nije udostojio nikoga. Nikotinska zavisnost je jača bila od svega. Drugi “problem” je bila devojka iza koja je znala svaku reč svih pesama i zdušno mi pevala na uvo, ali na žalost sluh joj je prošao u dalekom luku. Valjda proporcionalno ide želja za pevanje i glasnost sa nedostatkom sluha. Nema veze. Bitno je uživanje.



Publika u Srbiji prati ovog sjajnog pevača od početka karijere a svi koji su ga ranije uživo gledali mogu samo da potvrde o kakvom majstoru je reč. Sa godinama samo patina dodaje veličinu ovog živog spomenika muzike. Obostrana dobra zabava i razmena najdivnijih emocija su prisutni i ove večeri. Ređaju se veliki hiti kakvi su "Se bastasse una canzone", "Un’ altra te", "Fuoco nel fuoco", "Cose della vita", ali i odlični set pesama sa novog albuma "Vita Ce N’è", "Per le strade una canzone"


  “Vita Ce N’è” turneja kojom promoviše svoje najnovije studijsko izdanje, započeta je u februaru. Ovaj italijanski šarmer će tim povodom otputovati u više od 30 zemalja na pet kontinenata i otpevaće preko 90 koncerata. Ali nisu samo brojke ono što ovu turneju razlikuje od ostalih koje je Eros priređivao svojim fanovima, kompletan spektakl koji je spremio za ovu i sledeću godinu govori u prilog činjenici da može da parira najvećim svetskim zvezdama i njihovim turnejama.
Bez obzira na težak period u privatnom životu, Eros ne prestaje da ruši rekorde i u skladu sa nazivom novog albuma šalje pozitivnu poruku “Vita ce n’e” – Ima života!

Set lista na turneji:



  1. Vita ce n'è
  1. Per il resto tutto bene
  1. Stella gemella
  1. Favola
  1. Ho bisogno di te
  1. Terra promessa
  1. Dove c'è musica / L'ombra del gigante
  1. Un attimo di pace / Un'emozione per sempre / Quanto amore sei
  1. Buonamore
  1. I Belong to You (Il ritmo della passione)
  1. In primo piano
  1. Adesso tu / L'Aurora / Una storia importante / L'uragano Meri
  1. Un angelo disteso al sole
  1. Un'altra te
  1. Più che puoi
  1. Se bastasse una canzone
  1. Per le strade una canzone
  1. Fuoco nel fuoco
  1. Cose della vita
  1. Musica è
  1. Encore:
  2. Siamo
  1. Per me per sempre
  1. Più bella cosa



уторак, 24. септембар 2019.

ZATVOR ZVANI EVROPA: “Mladež bez boga”




Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online

U prepunoj sali Ateljea 212, sa ispunjenim prolazima sa strane imali smo priliku da premijerno pogledamo ovu dinamičnu i intrigantnu predstavu u okviru 53. Bitefa. Nije smetalo ni to što je pred sam izlazak na scenu bilo tenihčkih problema. Taj "Aušvic na plaži" koji se bavi i savremenim momentima migranata koji su "zapljusnuli" Evropu kroz reči samih aktera napravio je "zatvor koji se zove Evropa". 



Od početka do kraja sve je na bini perfektno funkcionisalo. Inteligento i višeslojno kombinujući motive i građu iz romana Edena fon Horvata Mladež bez boga (1938) i knjige Heroji; Masovna ubistva i samoubistva (2015) Franka Bifa Berardija, režiser Borut Šeparović razvija polemiku o uzrocima, manifestacijama i posledicama nasilja među mladima u današnjem svetu, uzrokovanom neoliberalnim kapitalizmom, opsesijom samopromocijom, raspadom humanističke ideje zajednice, te darvinističkim instinktom opstanka u džungli. „Šeparovićevi junaci“, u energetski izuzetnom tumačenju grupe sjajnih mladih glumaca, inficiraju se nasiljem putem opsesije video-igrama na temu opštih katastrofa i šerovanja fotografija i snimaka nasilja nad vršnjacima na društvenim mrežama, a zatim ih obnavljaju u stvarnom životu. Ova predstava, koja opravdano kombinuje scensku igru i njeno video-posredovanje, završava se Brejvikovom odbranom na sudu, ne ostavljajući tako nikakvu nadu. Taj deo malo dužeg monologa nekim gledaocima se nije baš svideo ali su bili u manjini.



Glumci “automati”, fizički stres, opsesivno-kompulzivne radnje, skandiranje kao gluma – ništa nova dakle nismo vidjeli, ali sam scenarij ove duže priredbe toliko je postao aktuelan da predstavu čini važnom. Ona porađa isti onaj tip ubojice, beelog rasistu, kakav se, na žalost, ostvario na Novom Zelandu, u mirnom gradu na kraju sveta, gdje je stanoviti Brenton Tarant iz čiste mržnje pobio pedesetoro dece, žena, staraca i muškaraca u dve džamije za vreme molitve

Glumci Boris Barukčić, Lucija Dujmović, Ivana Gulin, Ugo Korani, Ivan Pašalić i Bernard Tomić igraju decu koja će izrasti u nepodobne ljude po meri nepodobnih vremena.



Mladež bez boga odmah je nakon objavljivanja svrstana u jednu od najvažnijih knjiga u kanonu antiratnih romana koji kritikuju nacizam. Eden fon Horvat uspeo je da prikaže nastanak fašističkog čoveka. Lik i dela Franka „Bifa“ Berardija takođe su velika inspiracija za nastanak predstave. Autori su se poslužili njegovim otvorenim pismom kojim napušta stranku DiEM25, odričući se pritom vlastitog evropejstva, te njegovim delom Heroji, u kojem okuplja većinu likova iz predstave: Erika Harisa, Dilana Klebolda, Čoa Senga Huija, Peku Auvinena, redom ubice iz škola, koji su svoje krvave pohode završili samoubistvom, kao i Andreasa Brejvika. U predstavi boga i ulogu savremene evropske mladeži bez boga preuzimaju upravo ti antiheroji. Autorski projekt Mladež bez boga reditelja Boruta Šeparovića prikazuje omladinu bez orijentacije, bez stava, bez građanske hrabrosti, egoističnu, ravnodušnu i bezdušnu, omladinu koja raste u jezivoj hladnoći.



BORUT ŠEPAROVIĆ rođen je 1967. godine u Zagrebu. Diplomirao je filozofiju i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a postdiplomske studije završio na DasArtsu u Amsterdamu (Napredne studije u izvođačkim umetnostima). Njegova umetnička biografija kao utemeljitelja, umetničkog voditelja, reditelja i koreografa, istovetna je biografiji Montažstroja. Pod njegovim umetničkim vođstvom od samog osnivanja 1989. godine, trupa Montažstroj postaje zaštitnim znakom novog i drugačijeg pozorišta u Hrvatskoj i inostranstvu, zadržavajući taj status sve do danas. Režirao je, koreografirao i vodio preko 50 projekata, predstava i performansa s produkcijskim potpisom Montažstroja, ali i brojnih institucionalnih pozorišta. Trajno ga zanima stvaranje angažovanog pozorišta i umetnosti koji, daleko od eksplicitnoga dnevno-političkog diskursa, uvek iznova problematizuju okruženje u kojem nastaju.

Šeparovićeva predstava Fragile, nastala kao koprodukcija Montažstroja i Interculta iz Stokholma, osvojila je na 33. Bitefu 1999. Nagradu publike, dok je na 47. Bitefu 2013, predstava Montažstroja u režiji Boruta Šeparovića, A gde je revolucija, stoko?, osvojila Specijalnu nagradu.

Šeparović je stvorio potresnu sliku mladosti izgubljene u tehnologiji i društvenom sistemu koji ne nudi nikakve odgovore, već svojom usredotočenošću na potpuno lažne vrijednosti u mladima budi otpor koji vodi u pokolj.

Pre predstave ljubazni organizator Bitefa omogućio je razgovor i pored velike napetosti i poslednje probe tik pred predstavu razgovor sa režiserom Borutom Šeparovićem.



Šta mislite zašto je trebalo da prođe osamdeset godina da se delo Edena fon Horvata ekranizuje i odigra u pozorištu?

„To ne znam, morate nekog drugog da pitate. Pre 2017. snimnjeno je još dva filma sa tim predloško; 1968. u Zapadnoj Nemačkoj i pred raspad Istočne Nemačke još jedan film. Tamo je to lektira. Kod nas u Kraljevini Jugoslaviji 1939. godine je prvi put preveden. Ponavljam ovo je autorsko delo i samo se naslanja na tu priču.“
Na osnovu naslova naslućuje se da je reč o mladim ljudima koji se nikoga ne boje niti u bilo šta više veruju?

„U Fon Horvatovom romanu mladi nemaju autentične vrednosti. U mom radu ne postavlja se pitanje imaju li ih, već o kakvim je vrednostima reč. Preispitujemo postojanje fašizma u XXI veku. Stvar je kako ko na to gleda. Moglo bi se reći da se radi o nekoj vrsti fašizma digitalne generacije. Ovo je predstava o mladim masovnim ubicama koji su ekstremna manifestacija savremenih trendova: 18-godišnji Vladimir Rosljakov ubijao je studente na Krimu još tokom rada na našoj predstavi, a samo nekoliko nedelja nakon naše premijere, Australijanac Brenton Tarant ubijao je muslimane u ime Evrope na Novom Zelandu. A u ime bele Amerike i Evrope istu stvar je uradio sa Hispanomerikancima i Meksikancima Patrik Krusius u Teksasu. Sve ostalo, radije bih da publika sama utvrdi.“

Šta je uzrok svega toga?

„Uzrok je, kako tumači drugi izvor ("Heroji" Franka Berardija) u istoj neoliberalnoj paradigmi, odnosno socijalnom darvinizmu: da pobeđuje jači. Ovakav stav, u nekoj vrsti prašume, mladi usvajaju na mnogo načina. Mislim da je to, pre svega, posledica poraza levih politika u XX veku. Inače, baš kao i u romanu, u našem postdramskom komadu postoji i lik učitelja, te se postavlja pitanje kako učitelji pristaju na takav sistem, kakve su vrednosti i opcije danas - šta da se radi kad se više ništa ne može uraditi. Odon von Horvat je imao nadu. U predstavi "Mladež bez boga" nade danas nema.“



Gde danas prepoznajete fašizam?

„Danas se u medijima mnogo toga imenuje fašizmom, što je veoma opasno. U Hrvatskoj smo poslednjih godina, po ko zna koji put od devedesetih, opet zaglibili u duboko blato istorijskog revizionizma, dok se u Evropi nova generacija fašista zasniva na belohrišćanskom identitetu. Nema tu više "svastike", odnosno lokalni milenijumski neonacisti ne koriste više veliko slovo "U", niti su njihovi neprijatelji nužno Jevreji ili Srbi. Dakle, nova, mlada nacistička politika nije stvorena na idejama istorijskog revizionizma, već pre svega na radikalizaciji i socijalnom darvinizmu i ideji očuvanja hegemonije bele hrišćanske Evrope.“

Kuda ide depresivan i destruktivan svet?

Klatno je na desnoj strani. U svetu u kojem je previše ljudi i sve manje resursa, jedina logika jeste kako zadržati hegemoniju kapitala, odnosno, na njemu utemeljenih imperija. A mi, mali narodi sa periferije, sigurno radije preferiramo da sebe zamišljamo kao deo bele Evrope, a ne kao neke "crnce ili muslimane".“



Producent: Zagrebačko kazalište mladih  i Montažstroj, Zagreb, Hrvatska
Tekst: Borut Šeparović, Ivana Vuković, po romanu Edena fon Horvata
Režija: Borut Šeparović
Mesto: Atelje 212 - Scena „Mira Trailović“



петак, 08. март 2019.

STEINWAY & SONS KONCERTNA SEZONA 2018/2019.




Posle uspešno održanih koncerata prestižnih pijanista Luke Debarga, Arkadij Volodosa i Jevgenij Sudbina, Piano Land i Kolarčeva zadužbina predstavljaju nastavak koncertnog serijala u okviru

STEINWAY & SONS KONCERTNE SEZONE 2018/2019.



Elisabeth LEONSKAJA, (Elizabeta Leonskaja)
Ponedeljak, 18. mart, Velika dvorana Kolarčeve zadužbine u 20 časova


Legendarna pijanistkinja, Kraljica za klavijaturom Elizabeta Leonskaja u završnici prve STEINWAY & SONS KONCERTNE SEZONE 2018/2019., predstaviće svoj raskošni pijanistički talenat repertoarom kojim iskazuje, na najbolji način, sve svoje vrhunske kvalitete.


Program koncerta:

R. Šuman, Simfonijske etide
V. A. Mocart, Sonata KV 333 r.
A. Berg, Sonata op.1, h mol
F. Šubert, Sonata D 850

 



Decenijama unazad, Elizabet Leonskaja se ubraja među najslavnije pijaniste našeg vremena. 

U svetu u kome dominiraju mediji, Elizabet Leonskaja je ostala verna sebi i svojoj muzici, idući stopama velikih ruskih muzičara iz doba Sovjetskog saveza, Davida Ojstraha, Svjatoslava Rihtera i Emila Gilelsa. Njena gotovo legendarna skromnost još uvek je čini pomalo skrajnutom u medijskom prostoru.  Ipak, čim izađe na pozornicu, publika može da oseti silu koja stoji iza činjenice da je muzika oduvek bila njen životni poziv.

Rođena u Tbilisiju, u Gruziji, u ruskoj porodici, smatrana je čudom od deteta i prvi put je održala solistički koncert sa 11. godina.

Za vreme studija na Moskovskom konzervatorijumu osvojila nagrade na važnim takmičenjima: Enescu, Margaret Long i Kraljica Elizabeta. Njen muzički razvoj je bio pod velikim uticajem slavnog Rihtera sa kojim je blisko sarađivala dugi niz godina. Maestro je prepoznao njen izuzetan talenat i podstakao njen razvoj ne samo kroz podučavanje i davanje saveta, već i pozivom da sviraju u klavirskom duu. Bilo je to  nezaboravno muzičko iskustvo! Ovo muzičko partnerstvo i lično prijateljstvo između  Rihtera i  Leonskaje trajalo je sve do Rihterove smrti 1997. godine.

Sovjetski savez je napustila 1978. godine i od tada je stanovnica Beča. Godinu dana kasnije održala je senzacionalan koncert na festivalu u Salcburgu i to je zapravo bio početak jedne blistave karijere koja traje i danas.

Tokom 40 godina umetničkog rada, ostvarila je nastupe sa svim najznačajnijim orkestrima, dirigentima, kompozitorima, kamernim saradnicima. Lista velikih muzičkih centara, najznačajnijih festivala i koncertnih prostora je ogromna. Iako je njen koncertni raspored kao soliste i dalje veoma popunjen kamerna muzika zauzima važno mesto u njenom muzičkom životu i redovno nastupa sa gudačkim kvartetima Emerson, Borodin i Artemis.

Brojni snimci, čak 64 diskografska izdanja, svedoče o izuzetnim umetničkim dostignućima ove pijanistkinje za koje je nagrađena  nagradama Caecilia za Brahmsove klavirske sonate ili Diapason d´Or za  snimke Lista. 

Drugi značajni snimci uključuju koncert za klavir Čajkovskog sa Njujorškom filharmonijom pod palicom Kurta Mazura, Šopenov koncert za klavir sa Češkom filharmonijom pod upravom Vladimira Aškenazija  kao i klavirski koncerti Šostakoviča sa kamernim orkestrom St. Paul.
Najnovije diskokgrafsko izdanje sa kompletnim Šumanovim sonatama očekuje se na jesen ove godine.

U  Republici Austriji, u kojoj živi više od 40 godina, za  izuzetna dostignua Elizabet Leonskaja je takođe primala velika priznanja. Postala je počasni član Koncerthausa iz Beča a godine 2006. dobila je Austrijski krst časti prve klase za svoje zasluge u kulturnom životu zemlje - najvišoj nagradi takve vrste u Austriji.
Često je nazivaju Kraljicom klavira ističući njen mek i zaobljen ton kao i izuzetan virtuozitet dok ona uživa u toplim prijemima publike gde god pojavi.

U jednom od brojnih intervju isrpičala je kako je upoznala Svjatoslava Rihtera.

"U mladosti sam bila udata za violinistu Olega Kagana. Rihter je trebao da svira Bartokovu  i Prokofjevljevu prvu sonatu sa Ojstrahom ali nije imao mnogo vremena za vežbanje pa je zamolio mog supruga da mu pomogne u tome. Često sam odlazila u njegovu kuću i osećala sam se tamo, zaista, dobrodošla. To je bio jedan porodični odnos. Tako se i rodila ideja da sviramo u duu. Počeli smo sa Šumanovim Andanteom i Varijacijama. On je voleo da snimi Mocartove sonate, u transkripciji za dva klavira, koje je uradio Grig. To mu je bila želja iz detinjstva kada je slušao svog oca kako je radio sa svojim studentima. Rihtera sam upoznala krajem 60-tih  i bili smo prijatelji do njegovog poslednjeg dana, to mi je mnogo značilo u životu. Način na koji je video svet mi je  obeležio način na koji vidim život zauvek."




Ulaznice u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine.

Cena ulaznica 2.200,00, 2.500,00 i 3.000,00 dinara.