Stambol kapija bila je jedna od četiri
kapije Beograda na izlasku iz varoši. Budući da je kroz nju vodio drum u pravcu
Istanbula (Stambola), po tome je dobila i naziv. Ostale tri su Sava-kapija,
Varoš-kapija i Vidin-kapija.
Beogradska varoš je u XVIII i prvoj
polovini XIX veka od Save do Dunava bila opasana dubokim rovom, u kome se
nalazila voda, i visokim šancem u koji su bili zabodeni visoki palisadi
(hrastove oblice sa šiljkom na vrhu). Time se grad branio od eventualnih
napada.
Ostale su po Feliksu Kanicu otkrivale
svoje tursko poreklo i bile obične rupe u polupropalom palisadu sa nekoliko
balvana iznad rupe.
Napravili su Austrijanci za vreme svoje
vladavine severnom Srbijom 1718-1739. godine, a legenda kaže da je kapiju
podigao Ernst Gideon fon Laudon. Kapija je bila izrađena od tesanog kamena i
cigle. Imala je prostorije za smeštaj vojnika koji su držali stražu.
Kroz Stambol kapiju se ulazilo na tri
ulaza: u sredini je bio veliki za kola, a sa obe strane po jedan manji za
pešake.
Sva su vrata bila od debelih hrastovih
greda po kojima je prikovana jaka gvozdena oplata. Na njoj su se videle rupe od
kuršuma pri napadima.
Nalazila se između današnjih Narodnog
pozorišta i spomenika knezu Mihailu na Trgu republike.
Ispred kapije nalazilo se polje obraslo
travom. Put koji je iz varoši izlazio na Stambol kapiju delio se odmah na dva
kraka: jedan je išao desno ka Terazijama, a drugi levo ka Tašmajdanu i
Paliluli.
U blizini Stambol kapije Turci su nabijali
na kolac buntovne Srbe. Stoga je kapija bila krajnje ozloglašena među Srbima i
predstavljala je simbol stradanja pod Osmanskim carstvom.
„Mučenici su okretani licem u polje, ovamo
ka Srbiji, da zaplaše druge koji bi poumili poći njihovim tragom, to jest koji
bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemlji srpskoj“ , beleži hroničar Milan Đ. Milićević.
Stoga je srušena 1866. godine, po naredbi
kneza Mihaila. Rušenje je počelo polovinom aprila, a dovršeno 19. maja 1866.
(po starom kalendaru).
