петак, 01. јун 2018.

Kuća Jovana Cvijića




Porodična kuća čuvenog naučnika danas je muzej. Podiignuta je davne 1905. godine, a Jovan Cvijić je u njoj živeo je sa svojom suprugom Ljubicom. Za unutrašnju dekoraciju zadužen je bio Dragutin Inkiostri Medenjak,  dalmatinski umetnik. 



U vreme izvođenja radova oko dekoracije, Jovan Cvijić bio je profesor i rektor Beogradskog univerziteta, a dosta vremena provodio je i na putovanjima. Iz tog razloga, Medenjak je često ostajao sam sa dilemama i trilemama. No, umetnik je redovno izveštavao Cvijića pismima o tome kako teku radovi u kući:



„U ovome miru Vaše kuće, gde ste me ostavili, ja svaki dan stvaram nešto novo i bolje, a koliko bi stvorio još i bolje kad me ne bi morile teške brige, koje mi ne daju ni misliti. Čisto osećam kako ponekad rešavam poneku umetničku zagonetku u magli, pa sutra kad je u vedrini gledam ne dopada mi se, te je počinjem ponovo. Od stvari ne treba ništa da kupujete do ono što ste naumili. Ja sam svršio sve nacrte i komponovanje za sve sobe sobe; sve je prosto, novo i lepo, a više svega čisto narodno, tako da će se obistiniti ono što ste rekli“.




Kada zakoračite u hodnik kuće očaraće vas njegov tradicionalan ali istovremno i moderan izgled. Oslikani zidovi i tavanice, ukusni komadi nameštaja, materijali s folklornim motivima. 


Bilo da krenete od Ljubičinog salona, salona za primanje ili Cvijićeve radne sobe svuda vlada visoka estetika i elegancija, uz maksimalan komfor. Salon za primanje je u celini ostao autentičan. U njemu se nalazi ručno pravljen nameštaj s elementima secesije. U Ljubičino salonu nameštaj je presvučen vezovima i tkaninama iz Cvijićeve kolekcije, prikupljene tokom mnogobrojnih putovanja. 


Vratimo se malo u prošlost. Veliki je rat, godina je 1915. Regent Aleksandar je došao da zamoli Cvijića, kao dobrog poznavaoca granica i geografije, da pođe sa njima u povlačenje ka Nišu. 

Čekajći da da Cvijić primi sedeo je u antreu na kanabetu, koji se i danas nalazi na istom mestu. 



Za vreme II svetskog rata Cvijićeva supruga, Ljubica, želela je da sačuva biblioteku i radni sto svog supruga, te je knjige prenela u Geografski zavod Akademije nauka, miseći da će tu biti bezbedne. 

Međutim, tokom rata zgrada zavoda je pogođena, a ova biblioteka uništena. Ljubica je preminula, a kuću su naslednici iz porodice Krstić poklonili Muzeju grada Beograda.







 

Muzej Jovana Cvijića otvoren je za publiku 1968.godine. U njemu se nalazi skoro 1.500 predmeta, među kojima su rukopisi, prepiske, beležnice, fotografije, geografske karte, atlasi, knjige, umetnički i lični predmeti. Posebno se ističu Zlatna povelja Američkog geografskog društva iz Njujorka iz 1924. godine, karte Balkanskog poluostrva i Kraljevine Jugoslavije.


 


U bašti kuće je bronzana bista Jovana Cvijića, koju je izradio vajar Vladeta Petrić 1965. Dve godine ranije, ova kuća proglašena je i za spomenik kulture, kao Cvijićev dom i kao spomenička celina autentičnog enterijera beogradske arhitekture s početka XX. veka. Osim biste, u bašti se ističe i japansko drvo neobične lepote, koje je Cvijić  svojeručno zasadio.





Нема коментара:

Постави коментар