Stari savski most

 

 

Prvi pravi, moderni most Beograd je dočekao tek u XIX veku. Odlazi u istoriju stari savski most. Izgrađen kao most „Princa Eugena“ 1942. godine, od lučne konstrukcija, prvobitno namenjene premošćavanju Tise kod Žablja. Jedan je od retkih mostova koji nacisti nisu digli u vazduh prilikom povlačenja. 

Kada su pobegli na teritoriju današnjeg Novog Beograda, Miladin Zarić je potpuno sam, na očigled pripadnika sovjetske vojske, popeo na most, uzeo ašov koji je ležao na mostu pored jednog mrtvog nemačkog vojnika i njime prekinuo, već zapaljenu, detonatorsku žicu. Do kraja života Zarić je u drvenom sanduku čuvao kaput sa rupama od metaka, koji je nosio na sebi tog 20. oktobra.

Po drugim tvrdnjama, most su sačuvali sovjetski mornari Dunavske flote i demineri koji su mostu prišli odozdo, sa same reke, ispod mostovske konstrukcije.

Dugačak je oko 430 metara dok je raspon između dva glavna stuba 157. Most ima po jednu traku za drumska vozila koje u isto vreme koriste i tramvaji.

Godine  1966. most  je zatvoren za saobraćaj i spreman za uklanjanje po odluci gradonačelnika Branka Pešića. Direkcija za mostove Grada Beograda proglasila je most nebezbednim i predložila njegovo sečenje, što je bilo usvojeno na sednici 31. decembra 1966. godine.

No do rušenja nije došlo. Sve do kraja ove 2024. godine kada je najavljeno njegovo rušenje i zamena novim sa više saobraćajnih traka čija bi gradnja trajala najmanje tri godine. Po ranijim planovima izgradnja novog mosta planirana je 70 metara uzvodno od postojećeg. mosta. Danas to prosto nije izvodljivo zato što njegov koridor blokiraju novosagrađene zgrade u Savamali. Novi most treba da ima šest traka za automobile, tramvaj i staze za pesake i bicikliste.

Šta uraditi sa starom konstrukcijom? Rešenje nudi grupa ruskih emigranata okupljena oko Icarusa, kroz projekat Half-Bridge of Memories – Program revitalizacije prostora Starog Sajmišta kao mesta sećanja kroz nasleđe Savskog mosta. Most, tj njegov fragment postao bi deo spomen-područja posvećenog žrtvama holokausta, genocida nad Srbima i Romima. 

Most sačuvan u formi polumosta, svojevrsnu nedovršenu strukturu veze dve obale. Prema rečima autora, ova kompozicija treba da pruži emotivni doživljaj nedostižnosti grada sa druge strane Save „kao simbola slobode za one koji su pali u okove logora“. U njega bi bilo ukorporirano 39.000 zvona koje bi njihao vetar, čime se aludira na broj žrtava stradalih u logoru smrti na levoj obali Save. Autorski tim koji potpisuje rešenje polumosta čine: Vitaly Stadnikov, Alexander Erman, Nikita Sergienko, Elvira Ibragimova, Ilya Ivanov, Kristina Razumova, Oleg Raspopov i Olga Roset.