уторак, 01. август 2017.

Muzej Nikole Tesle na novoj lokaciji



 

PRVA ELEKTRANA NA DORĆOLU




Na Dorćolu je od septembra 1893. godine počela da radi električna centrala, koja je u početku, napajala centralne delove grada i tramvajsku mrežu. Nalazila se na mestu gde se danas nalazi Muzeja nauke i tehnike. Radovi na njoj započeti su 1891. godine kopanjem bunara i temelja za dimnjak. Svečano je puštena u rad  5. oktobra, a radovi su u potpunosti bili završeni u januaru 1894. Bila je jedinstvena po tome što su u njoj proizvođene dve, a potom i tri vrste električne energije. Od jednosmerne struje za osvetljenje i pogon tramvaja, do trofazne struje visokog napona, koja je u gradu transformisana i služila je za pogon motora i potrebe najvećeg dela grada. Električna energija proizvedena u prvoj centrali činila je do I svetskog rata najveći deo u ukupnoj proizvodnji u Srbiji.

Od 1924. godine počinje da radi i električna centrala u Makišu, ali je ona prevashodno služila za napajanje vodovoda. Od tada do 1934. ona snabdeva sve šire delove grada iz svog okruženja.



Termoelektrana “Snaga i svetlost” izgrađena je na Dorćolu. Podizanje termoelektrane na levoj obali Dunava povereno je švajcarskom društvu za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela, a građevinski radovi su počeli u julu 1930. godine i trajali su godinu i po dana. Njenom izgradnjom prvi put se koristila niskonaponska distributivna mreža za napajanje naizmeničnom strujom. 

 

TERMOELEKTRANA " SNAGA I SVETLOST" NA DORĆOLU


U arhitektonskom smislu, termoelektrana na Dunavu simbol je revolucionarnih, modernističkih shvatanja u međuratnoj graditeljskoj praksi. Ona je i simbol racionalnosti i jednostavnosti koji sledi nemački Bauhaus u smislu projektovanja boljih radnih sredina u fabrikama. Bila je jedna od tada najvećih elektrana na Balkanu. Termocentrala je puštena u probni rad 26. novembra 1932, a kapacitet joj je iznosio tri puta 6.400 kilovata, a onda je 1938. proširen za još 12.500 kilovata.Ova centrala je i posle II svetskog rata dugo bila glavni snabdevač Beograda električnom energijom. Krajem 1969. godine centrala je potpuno isključena iz električne mreže. 

 

 

U TESLINOM MUZEJU NALAZI SE I URNA S NJEGOVIM POSMRTNIM PEPELOM. SRPSKA PRAVOSLAVAN CRKVA, IAKO NE ZAGOVARA KREMIRANJE, NA SVE NAČINE SE ZALAŽE SE ONA PREBACI U HRAM SV. SAVE.


Izraelskom investitoru “Engel marina Dorćol” d.o.o. 2006. godine u zakup na 99 godina dodeljeno je 2,5 hektara građevinskog zemljišta, koje su obuhvatali i ovu elektranu, biser istorijskog nasleđa Beograda i Srbije. Do sada ništa nisu uradili, plaćali i javljali se.

Po najnovijim informacijama, novi muzej Nikole Tesle biće izgrađen na mestu stare električne centrale na Dorćolu u Beogradu. Da li to znači da će objekat Termoelektrane “Snaga i svetlost” biti srušen ili inkorporiran u novi objekat ne govori se. Niko i ne pita. Pa eto da mi priupitamo?

  

TESLIN MUZEJ U GENČIĆEVOJ VILI U KRUNSKOJ ULICI, VRAČAR


Do sada muzej se nalazio u Genčićevoj vili u Krunskoj ulici na Vračaru. Đorđe A. Genčić (1861. — 1938.) bio je industrijalac, vlasnik rudnika, gradonačelnik Niša (1894. —1899.), ministar unutrašnjih dela u kabinetu Vladana Đorđevića za vreme kralja Aleksandra Obrenovića, ali i ključni politički „vođa“ zavere 29. maja 1903. godine protiv kralja Aleksandra Obrenovića. Pod Karađorđevićima bio je ministar narodne privrede, ali se ubrzo povukao. Tokom balkanskih ratova i I svetskog rata bio je dopisnik ruskih listova.

 

 TESLIN MUZEJ U SMILJANU


Novi muzej u Beogradu trebao da bude moderniji i interaktivniji s publikom poput onog u Teslinom rodnom Smiljanu. Umesto dosadašnjih 300 kvadrata, buduće zdanje će zauzeti prostor od 30 hiljada kvadratnih metara. Osim muzejske postavke, na tom mestu će biti smešteni biblioteka i naučni kampus za studente i profesore iz celog sveta.

  

Kad je 1943. godine Tesla umro na 33. spratu njujorškog hotela, na inicijativu Huga Gernsbeka izrađena je njegova posmrtna maska. Odlivak maske u bronzi nalazi u Beogradu, u Teslinom muzeju.



Нема коментара:

Постави коментар