Beogradski irski festival od 6. do 22. marta u Beogradu

Peti Beogradski irski festival biće održan od 6. do 22. marta, a na više lokacija u Beogradu biće predstavljen deo očaravajuće irske kulture.

Publiku očekuju najznačajnija i najnovija filmska ostvarenja iz Irske, zatim savremeni plesni performans, izložbe, koncerti, radionice i drugi atraktivni kulturni događaji, kao i niz zanimljivih gastronomskih dogodovština.

Pored pridruživanja globalnoj irskoj zabavi u nedelji živahnih proslava (uključujući Svetog Patrika 17. marta), beogradska publika upoznaće se kroz program festivala sa zanimljivim pregledom irske kulture, koji uključuje jake društvene, istorijske i kulturološke elemente.

Navljena je i “Misteriozna tura” (zelenim) tramvajem (17/3), a festivalski program obuhvata i gastronomski događaj 13. marta u Kulturnom centru Grad, gde će kulinarski duo Market Kitchen (Temple bar) iz Irske, u saradnji sa restoranom Dijagonala 2.0, spremiti za publiku goveđi paprikaš sa crvenom algom Dilisk i zelenim knedlama, kao i Bročan Roj (čorbu dostojnu kralja). Gastronomski specijaliteti najavljeni su i narednih festivalskih dana – irski doručak od 13. do 21. marta u Smokvici (Molerova 33) i džez branč uz bend O Bato 19. marta u hotelu Park.

Na konferenciji za štampu u Bitef teatru direktor ove ustanove kulture Miloš Latinović prokomentarisao je slike hrane koje su išle u pozadini (promotivni spot) kao nešto što voli da radi (kuva i jede) kad ne radi. 

Koliko je irski ples popularan u Srbiji govori podatak  da samo u Beogradu ima 4 plesne škole koje upražnajvaju ovaj način igre. Stoga ne čudi što će Beogradski irski festival ulepšati (i održati radionicu: ponedeljak i utorak) Jean Butler, čuvena plesačica i, uz Michaela Flatleya, osnivač globalnog fenomena Riverdance. Najavljujući svoj nastup rekla je da je u pitanju spoj muzike i igre, klasične i tradicionalne, istovremeno sadejstvo čela i tela kao instrumenata, muzičara i igrača, muškarca i žene. Za nas koji smo ubeđeni da irski ples podrazumneva čitav ešalon Irkinja i Iraca koji na sceni stepuju, šarmantna Džin nam je rekla je u tradiciji i solo ples, a da je on kao i muzika delom i improvizacija s obe strane.

Sledilo je obraćanje čeliste Nila Martina koji kaže da mu je ovo drugi put da je u Beogradu. Prvi put je bio u tranzitu, i seća se kao i svaki pošten Irac, bara na aerodromu (putovao je sa Harisom Pašovićem). Kaže da je doručkovao sjajnu kajganu i da je prosto opčinjen prostoro Bitef teatra u kojem će nastupati, lukovima i visinom ove nesuđene crkve. Smatra da je to odlično i jedinstveno za predstavu, koja će ovim ambijentom dobiti dodatnu vizuelnu dimenziju.

 

Predstava je pretpemijerno odigrana u Šato Lakost (sinergiji vinoteke i izložbene galerije), a onda u Njujorku 2015. godine, da bi ponovo bila izvedena u Kenedi centru povodom jubileja irske kulture u Americi. Gostovala je Ujedinjenom Kraljevstvu, kod kuće (Irska) i  sad u Srbiji.

Gost festivala je i David Caffrey, reditelj nove sezone popularne serije „Peaky Blinders“ (Birmingemska banda) koja se i kod nas sa uspehom prikazuje.

U okviru muzičkog programa koncert će održati kantautor Dylan Tighe koji će se beogradskoj publici predstaviti sa jedinstvenim audio-vizuelnim performansom uz 5.1 surround zvučni sistem i 3D projekcije.

Tu je i izložba renomiranog irskog fotografa Conora Fergusona, kao i festivalski foto-konkurs koji će uskoro biti raspisan. Pobednika konkursa očekuje vredna nagrada.

Beogradski irski festival -BIF u Bitef teatru 9. i 10. mart, 20h

Plesni performans - Džin Batler & Nil Martin - OVO JE IRSKI PLES

Izvođenje: Džin Batler i Nil Martin

Džin Batler – zvezda svetske plesne scene i osnivač Riverdensa nastupa na 5. Beogradskom Irskom Festivalu

Džin Batler, čuvena irska plesačica i osnivač poznate trupe Riverdens (Riverdance) nastupiće 9. i 10. marta u Bitef teatru u okviru petog Beogradskog Irskog Festivala (BIF).

Džin će na prvom gostovanju u Srbiji predstaviti svoje najnovije delo, plesni peformans „Ovo je irski ples” (this is an Irish dance), duet koji je nastao i koji izvodi u saradnji sa čelistom i kompozitorom Nilom Martinom. „Ovo je irski ples” prati dosadašnji rad Batlerove kada je savremeni ples u pitanju, uključujući njenu slavnu prošlost u Irskom stepovanju (Irish Stepdance), produbljujući njene korene i osvrćući se na odnos između muzike uživo i pokreta.

“Nil i ja, i kompletan tim komada „Ovo je irski ples”, oduševljeni smo što ćemo nastupiti u Beogradu. Zaista se radujemo što dolazimo u vaš grad po prvi put, kako bismo izveli  „Ovo je irski ples” u čuvenom Bitef teatru i što ćemo se sresti i raditi sa srpskim plesačima u okviru radionica savremenog i irskog plesa 6. i 7. marta. Veoma se radujemo što ćemo podeliti naš rad sa vama”, izjavila je Džin Butler (Jean Butler) povodom gostovanja na Beogradskom Irskom festivalu.

Ovaj avangardni plesni komad dolazi u Srbiju nakon rasprodatih sala i odličnih kritika u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i irske turneje.

“Batlerova je izvanredna plesačica, akcenat njenog plesa je jasno irski... pokreti nogama su laki i oštri – ona klizi po podijumu kao leptir koji poleće sa površine jezera”, napisao je cenjeni The New Yorker.

“O suštini misije Međunarodnog saveta za igru (CID), koji radi u okviru svetske organizacije UNESKO, svedoči njegova jednostavna poruka koju šalje svih plesnim umetnicima sveta, bez obzira kojim stilom igre se bave - igra je jedna (dance is one)!

Džin Batler, ugledna svetska plesna umetnica iz Irske, zvezda i osnivač trupe Riverdens (Riverdance), svojim avangardnim i izuzetno sofisticiranim plesnim performansom Ovo je irski ples (This is an Irish dance), potvrdila je značaj i promišljenost poruke, koja u ovom modernom dobu može biti putokaz svima koji žele da sa razumevanjem prate raznovrsnu umetničku igru u okviru svih njenih pojava.

Lična i umetnička tranzicija Džin Batler, koja je od tradicionalnog irskog plesa (kao izvorišta) vodi ka estetici savremene igre, zaslužuje pažnju i poštovanje posmatrača. Živi, intimni dijalog muzike i pokreta, scenska ogoljenost i višeslojna harmonija dva „instrumenta“ - violončela i igračice, riskantno, ali i uspešno, pronalaze ono delikatno mesto u predstavi na kome će pokret biti nesvestan, skoro intuitivan, a ka tome će ga povesti zvuk violončela. Ili će, možda, već učinjeni pokret provocirati muzičara da zvučnim zadatkom inspiriše igračicu za činjenje nove scenske kretnje, pred očima publike koja će, vrlo individualno, osetiti i doživeti fluidni sklad tela koje igra i violončela kao njegovog scenskog partnera”, kaže o nastupu čuvene plesne umetnice Ivana Milovanović (predsednica Beogradske sekcije CID – UNESKO i osnivač / glavni urednik časopisa za umetničku igru Orchestra)

Trailer za plesni performans „Ovo je irski ples” možete pogledati OVDE

Široj publici Džin Butler je poznata po radu u svetski poznatom sastavu Riverdens, koji je osnovala zajedno sa Majklom Fletlijem (Michael Flatley). U čuvenoj trupi, koju je napustila 1997. godine, ona je bila glavna ženska plesacica i koreograf. Džin Butler je inače debitovala na koncertu poznatog tradicionalnog irskog benda The Chieftains u njujorškom Karnegi Holu (Carnegie Hall) sa samo 17 godina. Sa njima je kao solo izvođač nastupala širom sveta punih 6 godina. Pored izuzetnog ugleda koji uživa kada je tradicionalni irski ples u pitanju, veoma je cenjena i na svetskoj sceni savremenog plesa. Trenutno je vanredni profesor na Irskim studijama na fakultetu Glucksman Ireland House u Njujorku i predavač na predmetu Tradicionalna muzika i ples na univerzitetu Limerick, a pozvana je da od 2018. godine predaje u prestižnoj školi Princeton Atelier.

Ulaznice za plesni performans „Ovo je irski ples” mogu se kupiti na blagajni Bitef teatra po ceni od 1000 dinara (za studente 600 dinara).

Džin Batler će radionice savremenog i irskog plesa održati u Dečijem kulturnom centru Majdan 6. i 7. marta.

Više informacija o gostovanju Džin Batler možete pronaći na FB strani  i sajtu festivala.

  Nedelja irskog filma u Muzeju Kinoteke

Ovogodišnji fokus filmskog programa biće irska muzika.

Rock 'n' Roll Cinema - Muzika je glavni fokus ovogodišnje nedelje irskog filma koji će prikazati i odabrane dokumentarce u periodu od 15. do 21. marta. Svi filmovi će biti prikazani u Muzeju kinoteke u Kosovskoj 11.


„Pljačka za tvoju dušu” ('Grand Theft Parsons', 2003.)
Sreda, 15. mart u 19h u Kinoteci (Kosovska 11)
Nedelja, 19. mart u 21h u Kinoteci (Kosovska 11)

„Frenk” ('Frank', 2014.)
Petak, 17. mart u 17h u Kinoteci (Kosovska 11)
Nedelja, 19. mart u 17h u Kinoteci (Kosovska 11)

„Džo Stramer - neispisana budućnost” ('Joe Strummer - The Future Is Unwritten', 2014.)
Subota, 18. mart u 21h u Kinoteci (Kosovska 11)
Nedelja, 19. mart u 19h u Kinoteci (Kosovska 11)

„Dobre vibracije” ('Good Vibrations', 2012.)
Subota, 18. mart u 17h u Kinoteci (Kosovska 11)
Ponedeljak, 20. mart u 20h u Kinoteci (Kosovska 11)

„Ghost Blues: Priča o Roriju Galageru” ('Ghost Blues: The Story of Rory Gallagher', 2010.)
Četvrtak, 16. mart u 19h u Kinoteci (Kosovska 11)
Ponedeljak, 20. mart u 17h u Kinoteci (Kosovska 11)

„Setanta. Stanje nezavisnosti” ('Setanta. A State of Independence', 1997.)
Četvrtak, 16. mart u 19h u Kinoteci (Kosovska 11)
Ponedeljak, 20. mart u 17h u Kinoteci (Kosovska 11)

„Mrtvi” ('The Dead', 1987.)
Četvrtak, 16. mart u 17h u Kinoteci (Kosovska 11)
Utorak, 21. mart u 19h u Kinoteci (Kosovska 11)

„Kalenić - poslednji dani gradske pijace” ('Kalenić - The Last Days of A City Market', 2011.)
Četvrtak, 16. mart u 17h u Kinoteci (Kosovska 11)
Utorak, 21. mart u 19h u Kinoteci (Kosovska 11)

„Luda Meri” ('A Date For Mad Mary', 2016.)
Subota, 18. mart u 19h u Kinoteci (Kosovska 11)
Utorak, 21. mart u 17h u Kinoteci (Kosovska 11)

+
3D Listening Event / Dylan Tighe's 'Wabi-Sabi Soul'
Nedelja, 19. mart u 16h u Tuckwood Cineplex-u (Kneza Miloša 7a)

Jugoslovenska Kinoteka u Kosovskoj 11 će prikazivati sve filmove za irski festival. Cena ulaznice po filmu je 300 rsd.

3D film - događaj slušanja će biti prikazan u Tuckwood Cineplexu, a cena ulaznice za ovaj događaj je 450 rsd.

Više informacija o Irskom festivalu OVDE.
 

Tajne Doktorove kule-Dom s uma sišavših

Prva psihijatrijska klinika u Beogradu (Dom za s uma sišavše) i jedina slobodna teritorija tokom Velikog (I svetskog) rata bila je Doktorova kula. To je i mesto gde su boravila dva naša velika književnika; Laza Lazarević kao lekar i Petar Kočić kao pacijent.
 

Doktorovu kulu, mešavinu konaka, palate i kule, nasledio je Knez Mihailo Obrenović i doneo odluku 1861. godine da taj prostor postane psihijatrijska bolnica "Dom za s'uma sišavše".

Kulu je na brdu Guberevac 1824. godine podigao Napolitanac Vito Romita, lekar Miloša Obrenovića i vezira beogradskog. Nalazila se malo više iznad varoši, ali taman na pola puta između kneževog konaka u Topčideru i vezirovog sedišta na Kalemegdanu. Sa svog brega mogao je da vidi ceo grad. Problem je nastao što je ova zgrada na sprat izazavala zavist kod vezira. O tome piše Georgije Popopović knjazu Milošu:


"Problem pravi čestiti vezir. Smeta mu što je kuća velika, veća od njegove, "govoreći se da je kuća, ko kao gradić" Čestiti vezir znajući da je doktor kod vas, kaže da se ova stvar i vas makar koliko ticati može, jer kaže, šta će doktoru onaka kuća, a za takove stvari nisam rad veli časni vezir, da kodža Miloš u zamerku pada. On je doktoru zapovedio "da istu kuću više ne gradi, lil ako bi je graditi produžio, to će on prinužden biti i samome Devletu o tome izveste učiniti."

Reklo bi se da kuća nije bila baš ogromna, nego je bila na bregu. Jeste, bila je drugačija, doduše. A u zavisti su velike oči.

Prozori kuće bili su visoki, oivičeni lukom koji se spuštao do zemlje. Vrata su ukrašavali ukrasi od kovanog gvožđa. Na spratu je postojao kamin sa srpskim grbom iznad kojih je orao rašiorio krila. Pododvi i vrata bili su luksuzni, od drveta "mečja leska", te su se crvenili kao da su od mahagonija. Iz rodnog Napulja doneo je sadnice vinove loze i oko kuće napravio malu Napolitanu. Kneževa kći, Savka Obrenović ovde je dolazila na časove italijanskoj i klavira. 

Romita je, međutiim, što bismo danas rekli bio nesolventan te je zapalio za Vlašku. Kuću je kao miraz ustupio doktoru Bartolomeu Silvestra Kunibertu, koji ju je zbog nedostatka novca, prodao knezu Milošu.

Bolnica je imala prvo pet a nakon pet godina 20 pacijenata. Kompleks se širio sa brojem bolesnka, imao je muški i ženski paviljon, paviljone za mirne i uznemirene, kao i za prvljave i čiste i bio je ograđen zidinama koje nisu bile garancija da se neki pacijent neće iskrasti. Prvi lekarski izveštaj datira iz 1861. a prva sačuvana istorija bolesti iz 1880. godine.

Prva klasifikacija duševnih bolesti postavljena krajem je XIX veka. Potreba za otvaranjem psihijatrijske bolnice kod nas, prvi put u javnu raspravu ulazi 1837. godine, kada je jedan čovek sa znakovima duševne bolesti počinio ubistvo. Tome je prethodilo lečenje duševnih bolesnika kapima opijuma, bromovom solju, rakijom i vinom, insulinskom komom, u manastirima i u kućama na obodima grada.

Prizemlje nije autentično, a pretpostavlja se da je bilo ekonomski deo bolnice. Potpuno netaknut sprat, služio je za život i bio je luksuzanza to vreme. Kraj kamina, u doktorskoj sobi nastala je i Kunibertova Istorija Kneževine Srbije. Sačuvan je ključ od bolničke kapije, kao i jedan od starih EEG aparata, koji i sada ispravan.

Načelnik Odeljenja intenzivne nege psihijatar Slobodan Jovičić, pozivajući se na sećanja starijih kolega, kaže da je prvi pacijent bila Kata Radmanova iz Požarevca, koja se nakon smrti muža odala alkoholu i prostituciji. On je objasnio da je u jednom momentu u bolnici bilo hiljadu pacijenata sa opisnim dijagnozama - govoruća apatija (mesecima ne progovara ništa) ili jedna potpuno belovesna luda samo se smeje, trči i skače...

Beogradski bunkeri

Kada je htela da me opomene kako mi je garderobni orman neuredan moja pokojna baba bi duhovito primetila: 

„Samo što iz njega ne ispadaju mrtvi Nemci!“

Nemam saznanja da li su isti takvi zatečeni na mestu tek pronađenog  nemačkog bunkera, koji je trebao da štiti sirote pripadnike Vermahta od nesnosnih nasrtaja partizana i sovjetskih crvenoarmejaca. Naime, gradeći supermarket, igrom sudbine opet Nemci, iz kompanije Lidl, u beogradskom naselju Vidikovac, tačnije na Ceraku, pronašli su dosta očuvan nemački bunker. 

Izgleda da ovaj betonski bastion, Prle i Tihi nisu posetili. Dobro je očuvan za jednog sedamdesetogodišnjaka. Poznavaoci čak tvrde da spada u najočuvanije u nas. Građen je u dva nivoa ispod zemlje. U prvom nivou nalazila se toparnica, mesto za top i prostor za granate, a na nivou ispod bili su kreveti za duži boravak vojnika. Mitraljesko gnezdo okrenuto je prema Avali, odakle se očekivao dolazak neželjenih domaćina. Bunker je napravljen od armiranog betona, te je mogao da odoli naletima partizanske avijacije i artiljeriske paljbe čuvenih „kaćuša“. 

Pronađeni građevinski objekat nije evidentiran u službenim dokumentima. Čudno od  pedantnih Nemaca, da su gradili bez dozvole, ili su ih burni istorijski  događaji sprečili da izdaju upotrebnu dozvolu i da nekretninu  uknjiže. Nisu ni podneli zahteva za legalizaciju, te se sudbina bunkera za sada ne zna. 

 

Nije ovo jedini takav preživeli objekat u srpskoj prestonici. Svako ko se vozio tramvajem od Železničke stanice u pravcu ka Banovom Brdu nije mogao a da ne primeti robusnu betonsku piramidalnu konstrukciju preko puta Palate pravde. Preciznije ima ih dve, a druga bliznjakinja nalazi se baš tu kod Palate pravde. Zidovi ovih građevina su debeli čak tri metra i sagrađeni pod posebnim uglom. To im neće pomoći, jer će pasti kao žrtve ambiciznog projekta „Beograda na vodi“. 

 Foto: Vladimir Šubić

Београдска мумија

Српски племић и трговац Хаџи Павле Риђички у другој половини   XIX  века купио је у Египту мумију за српски народ и поклонио је Народном музеју у Београду. Ради се о мумификовано телу које потиче из старог Египта. Име мумификоване особе је Несмин, што значи „онај који припада богу Мину“. Несмин је био свештеник у храму бога плодности Мина, као и сви мушки чланови његове породице. Записано је да му је отац био Унефер, мајка Чаи-Хатор-Иму, а деда Џед-Хор. Такође му је и мајка живела, свирала систрум (што је нека врста цимбала) при храму. Мумија потиче из Акхмима, града 200 километара низводно од Луксора. 

Фебруара 1989. године на захтев Катедре за археологију Филозофског факултета у Београду покренута је иницијатива да Народни музеј уступи мумију факултету у студијске и едукативне сврхе. Ковчег с мумијом пренет је октобра 1992. у Археолошку збирку Филозофског факултета.

Мумија је у лошем стању због нестручног руковања и неодговарајућих услова за чување, излагања и транспорта. Глава, труп и ноге лежали су раздвојени у иструлелим ланеним овојима и смоле, с комадићима амајлије и перли. Пронађене су накит од злата, полудрагог камења и фајанаса, као и амајлија која представља богињу Маат, срце Иб, египатско Уџат око, Џед стуб и Озиријачну тријаду. Ипак, најзначајније откриће је свитак папируса под мумијином руком с позлаћеним ноктима.

Београдска мумија је једина за коју се зна да има свитак папируса још in situ, на месту где су га изворно поставили балсамер и свештеник. Мада је делимично оштећен, папирус је веома густо намотан и сасвим читко исписан. Верује се да је у питању једно од најпотпунијих верзија Књиге мртвих, а судећи по дебљини свитка, није искључено да је придодат неки загробни текст. Вађење свитка, размотавање и конзервација још није обављено и чека се финансијер тог подухвата. Тек тада ће се урадити екстрикција. До сада је мумија подвргнута ДНК анализи, испитивању рендгеном и скенером. Налази говоре да је мумија из птолемејског периода, негде око 300. године п. н. е. Покојник је обрезан мушкарац висок 165 центиметра. Од унутрашњих органа сачувано је срце, мозак је извучен из лобање, а на кичми су приметни знаци спондилозе и сколиозе.

Ковчег у коме се мумија налази, дугачак је 182,5 центиметра, израђен је од тамариковог дрвета. Осликан је плавом, зеленом, жутом, црвеном, црном и белом бојом, а неки делови су имали и позлату, што указује на виши друштвени статус покојника. Унутрашњост ковчега, на којој су видљиви трагови длета, није осликан. Испод овратника смештен је лик богиње Нут раширених крила, а испод ње већи хијероглифски натпис. На стопи ковчега између два лежећа бога Анубиса исписан је мањи хијероглифски запис намењен заштити покојника. Ковчег у облику људског тела је састављен од укупно 52 засебна дрвена дела, као и обрва и очију од стаклене пасте уметнутих у поклопац, чији су плави остаци још видљиви. Дешифровање хијероглифа на ковчегу, започето 2003. године уз помоћ Емили Титер Emily Teeter са Оријенталног института у Чикагу, донело је занимљиве резултате. Позлаћени натпис је редак цитат из Књиге мртвих. У питању је 191. поглавље „За повратак душе у тело“. Зна се да је такав цитат откривен у још двадесетак случајева.