Igumanova palata-otkrijte razliku

Igumanova palata nalazi se na Terazijama u Beogradu. 

Ako obratite pažnju na pročelju fasade pročitaćete: Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca. 

Da, drage dame i gospodo, ljudi su nekad za sobom ostavljal i zadužbine u vidu novčanih fondova i zdanja, a ne samo dugove. 

Takav je i ovde slučaj sa prizrenskim trgovcem Simom Igumanovim (1804–1883). Zgrada je podignuta 1936. godine po planovima Petra i Branka Krstića.  

Ispred ove zgrade nemački okupatori su 17. avgusta 1941. godine, obesili srpske rodoljube. 

Na vrhu zgrade nalazila se skulpturalna kompozicija, visoka 3,6 metara, delo slovenačkog vajara Lojza Dolinara, pod nazivom Sima Igumanov sa siročićima. Skojevci su je, čekićima, uništili u leto 1950. godine. Ni na siročiće se nisu sažalili. Sakupljeni delovi uništene skulpture prikupljeni su i odneti u zgradi Bogoslovije u Prizrenu. 

Za spomenik kulture ovo zdanje je proglašeno 1977. godine. Zgrada je 1991. vraćena Zadužbini. Beobanka je prihvatila da finansira obnovu skulpture. Vajarski posao poveren je Svetomiru Basari a u njegov atelje su prebačeni sačuvani delovi skulpture. U vreme bombardovanja 1999. ti delovi, zajedno sa Bogoslovijom, dolaze u Niš.  

Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda 2004. godine uradio je tehnički opis restauracije fasade, koja je i izvedena, ali kojom je predviđeno i vraćanje skulpture na njen vrh. Tu se zastalo. Predimenzionisani postament koji je služio za reklamu trebalo je izmestiti.

Zadužbina danas ostvaruje prihode od zakupa poslovnog prostora u prizemlju (Komercijalna banka) i od stanarine na spratnom delu. Njime finansira rad Prizrenske bogoslovije i stipendira 150 učenika i studenata sa KiM. Znači odatle se ne možemo nadati parama za obnovu krune Igumanove palate. Doduše kolala je ideja da po pola novac obezbede Zadužbina i Skupština grada. 

Procenjuje se da bi restauracije skulpture koštala od 80-100 hiljada evra. Bilo bi lepo kada bi menadžment Komercijalne banke rešio da priloži bar deo novca za obnovu ovog spomenika kulture. To  bi bilo lepo i društveno odgovorno. Mogao bi i grad da odreši gradsku kesu, pogotovu sada, kada ambiciozno najavljuje kojekakve grandiozne projekte. 

Da vratimo nešto što je uništeno, osakaćeno. Imamo dug koji treba da namirimo.  

Delovi skulpture su i dalje u livnici Kuzman. Samo nema para. Ili nema volje. Dokle?