уторак, 08. октобар 2013.

Francuska ambasada u Beogradu




Decembra 21. godine 1935. zvanice su cupkale, zaklonjene ispod kišobrana, očekujući početak svečanog otvaranja velelepne zgrade Francuske ambasade u Beogradu. Svečanoj proslavi prisustvovao je sav viđeniji svet, prestonička elita, na čelu sa knezom namesnikom Pavlom Karađorđevićem i kneginjom Olgom, a u pratnji premijera Milana Stojadinovića i svih ministara. 



Tadašnji francuski ambasador priredio je proslavu za 800 zvanica, a nakon koktela dugo se po Beogradu prepričavalo ko je došao, a ko nije, ko je pozvan, a ko niјe. Imati u rukama pozivnicu za taj 21. decembar bila je stvar prestiža.


Iza masivnih drvenih vrata mermerno stepenište vodi ka Velikom svečanom salonu koga mermerna kolonada stubova razdvaja na dva dela. 


Kada uđete u zgradu, iznad vrata uočićete medaljon s likom Marijane, simbolom Republike Francuske. Pored nje su  inicijali RF (République française) i nalaze se na vratima, kvakama i na više mesta u sobama ali i na fasadi koje se obilaze tokom posete.  



 
Ambasada je zidana od 1929. do 1933. godine, po kako kaže neproverena priča projektu koji je bio namenjen za neku afričku zemlju. Pre građenja ambasade u Beogradu, jedino su u Kanadi i Turskoj namenski zidane zgrade. 

Dvorište ambasade naknadno je kupljeno od Srpske pravoslavne crkve. 

A da su one priče s početka neosnovane govori i izgled zgrade koja je idealno prilagođena kosini terenu. 

 

Projekat je izradio Rože-Anri Eksper,  glavni arhitekta francuske vlade za nacionalne palate i civilne građevine. U Beogradu mu je pomagao  arhitekta Josif Najman, francuski đak. 

Dekoraciju fasade radio je vajar Karl Sarabezol, Eksperov prijatelj, poznat po tome što je na inovantan način izlivao skulpture u betonu.


 
 

Kada se uz stepenice poponete i zakoriačite u salu za prijem bićete zadivljeni njenom elegancijom. U njoj je impozatna tapiserija nazvana Pariz, izrađena  u čuvenoj radionici s tradicijom dužom od 400 godina, Goblen. I ostale tapiserije istih su ruku delo. 

  
 
 

Sve u ambasadi (nameštaj, tepisi, zavese) namenski je rađeno za ovu ambasadu, ali je nestalo tokom II svetskog rata (kada su ovde boravili nemački okupatori). Posle rata ono što je nedostajalo, obnovljeno je. 

 
 

Gipsani medaljona predstavljaju pet francuskih reka: Garonu, Rajnu, Ronu, Senu i Loaru, sa motivima i građevinama vezanim za njih. Kod Sene je to Notr Dam, kod Loare dvorac, a kod Garone most. Rajnu i Ronu simbolizuju dva momka koja nose poruku mladoj kraljevini Jugoslaviji da, onako kako su u Evropi povezani Sredozemno i Severno more, tako i Jugoslavija treba da poveže Dunav sa Jadranskim morem. Mermerni kamin ukrašen je horoskopskim znacima. Na plafonu na devet metara visine smešten je velelepni art deko luster, koji se spušta kada treba zameniti neku pregorelu sijalicu.

 
 
 
Trpezarija je tipično francuska, a hrana se doprema liftom iz kuhinje u suterenu. Komode su od slovenačke hrastovine. U  njoj se priređuju svečane večere, koje se služe u  servisu izrađenom u Sevru, takođe specijalno za ovu ambasadu. Ako ne verujete pogledajte neki od tanjira. I escajg ima inicijale RF. 



Obilazak završavamo s  Pikasovom slikom koju je on lično doneo i poklonio kada je u ambasadi organizovan plavi koktel u čast njegovog plavog perioda. Dame su pozvane da obuku odeću plave boje.

 

Pariska ulica nije oduvek imala ovo ime, već ju je dobila kada je ambasada izgrađena. predhodno se zvala Knez Mihailov venac. Ako provirite kroz prozor, uočićete da se ona i ne vidi, već Kalemegdanski park. Tako da imate utisak da je on dvorište ambasade. 

 

Zato izlazimo u dvorište ambasade, u kojem se oragnizuju protokolarni prijemi, a najpoznatiji je svakako onaj 14. jula, kada se slavi nacionalni praznik, Dan pada Bastilje.

 

Domaćini kažu da u njega često doleti i lopta iz obližnje škole, a onda ih oni pozovu u posetu da vide gde je ona. Razgledamo prelep park i bazen, a onda iz dvorišta posmatramo beličastu fasadu na kojoj su  simboli francuske države, kao što su Luj XIV i Jovanka Orleanka.

 

Нема коментара:

Постави коментар