66. STERIJINO POZORJE /VELIKA DEPRESIJA/MEHANIZAM SAMOUNIŠTENJA

MEHANIZAM  SAMOUNIŠTENJA

 Piše: Gordan Gorunović

   

Prvi dan kalendarskog leta pokazao je sve svoje “čari”. To me nije omelo da krenem iz Beograda do Novog Sada, sa kolegom na četvrto veče Sterijinog pozorja. Najavljene su dve intrigantne predstave a prva od njih se desila na Kamernoj sceni. Lepa i mudra grupa posetilaca je preko službnog ulaza kroz lavirint od zaštitnih ograda, koje su me podsetile na doba renoviranja Koloseuma u Rimu, ušla u hram kulture. Ni prašina, ni vrelina nisu mogli da spreče ljubitelje pozorišta. Sedišta su odlično popunjena a sačekali su nas glumci na samom setu.

Bazen je zamenio binu. Glumci su već na setu. Neki uživaju u SPA čarima dok jedan zagnjuren sa maskom čeka da krene ovaj neobičan komad, kreiran od strane mladog pisca Filipa Grujića (1995) i njegovog vršnjaka reditelja Marka Čelebića. Okosnica priče je univerzalni “lek” lažnog lekara Vilijama H. Bejlija, koji leči sve, od mentalnih bolesti do impotencije – radijum. Posle Prvog svetskog rata bio korišćen u svakodnevnom životu, zbog koga su stradale mnoge radnice u industriji satova a i poznati plejboj, Eden Bajers, kome je vilica stradala usled konzumacije radijuma.

Dve paralelne priče se na sceni prepliću u logičnim radnjama, odlično dramaturiški urađene. Glumci SNP-a - Branislav Jerković, Aljoša Đidić, Tijana Marković i ostali su glavni tok priče na sceni, a drugi su mlade radnice fabrike koje oslikavaju satove radijumom. Glamur Nju Jorka i Nju Džersi nesrećnice koje mlade umiru isprepleteni su u istom klupku. Njihova priča oživljena je songovima Novaka Aškovića i koreografijom Andreje Kulešević, odelima bele boje, kostimografkinje Staše Jamušakov, simbolom stradanja radničke klase

Mnoge kratke skoro aforistične rečenice pokazuju kompletnu dekadenciju i besmisao života dvadesetih godina prošlog veka, gde niko nije pošteđen. Industrijalac stari Bajers koga igra Predrag Momčilović u jednom trenutku kaže: “Život nikada nije lep kao mladost”. Bogataši skapavaju u svojim perveznim i bahatim životima a ta “lapa mladost” ližući olovke radijuma kojim premazuju kazaljke satova da svetle u mraku, strada ne dočekavši zrele godine.

 

Kompletna ekipa je na visokom nivou tako da je teško izdvojiti  bilo koga. Sve funkcioniše poput mehanizima u ukletim satovima. Veliki aplauz i bogati buketi nagradili su protagoniste kojima sam povremeno zavideo, što mogu da se osveže u plitkom bazenu. Neću reći kako sam glasao po izlasku pošto nije etički. Ekipa RTV Vojvodine je uzaludno pokušavala da snimi prilog ali publika je pod velikim utiskom mračne teme bila neraspoložena da daje izjave. Sve u svemu pohvale za selekciju Sterijinog pozorja i SNP-u za hrabre korake i odlične predstave.

 STERIJINO POZORJE 66./Predstava: “VELIKA DEPRESIJA”

Tekst: Filip Grujić, Režija: Marko Čelebić /Srpsko narodno pozorište / Centar za razvoj vizuelne kulture Novi Sad

“Velika depresija”

Srpsko narodno pozorište / Centar za razvoj vizuelne kulture Novi Sad

PONEDELJAK 21. JUN 19.00 časova / Srpsko narodno pozorište – Kamerna scena

Tekst: Filip Grujić

Režija: MARKO ČELEBIĆ

Scenski pokret: ANDREJA KULEŠEVIĆ

Scenografkinja: KATARINA ŠIJAČIĆ

Kostimografkinja: STAŠA JAMUŠAKOV

Kompozitor: NOVAK AŠKOVIĆ

Video projekcija: ĐORĐE VERNAČKI

Uloge

BRANISLAV JERKOVIĆ

TIJANA MARKOVIĆ

ALJOŠA ĐIDIĆ

PREDRAG MOMČILOVIĆ

STRAHINJA BOJOVIĆ

EMILIJA MILOSAVLJEVIĆ

UNA BEIĆ

SARA SIMOVIĆ

MAGDALENA MIJATOVIĆ

MILENA DAUTOVIĆ

Predstava traje 1 sat i 20 minuta