Piše: Gordan Gorunović
Da za dobar film
nije bitan termin projekcije pokazalo se juče u 15 časova u Domu omladine Beograda.
Skoro do kraja ispunjena sala i aplauz koji se na kraju proneo uz muziku
odjavne špice, stavio je do znanja da nagrade nisu slučajne. Na kraju ta dva
sata i tegobna priča o životu glavnih junaka prođu u dahu. Perfektan je odabir
glumaca, kadriranje, fotografija i sama produkcija.
Kapernaum govori o
životu Zaina, libanskog dečaka koji tuži svoje roditelje zbog zanemarivanja.
Film prati Zaina na putu od borbenog uličara do očvrslog dvanaestogodišnjeg
‚‚čoveka" koji beži od svojih nemarnih roditelja i preživljava
zahvaljujući svom zdravom razumu. On se brine o Etiopljanki Rahil i njenom sinu
Jonasu, završava u zatvoru zbog teškog zločina, i najzad, traži pravdu na sudu.
Film je
potresao svet posle nagrade žirija u Kanu i pregršti priznanja na prestižnim
svetskim festivalima, jer dejstvuje snagom realističkog prizora, koga je otac
moderne filmologije Andre Bazen smatrao suštinom umetničkog filma. Priča o deci
iz favela velikih gradova, koje su slične jedna drugoj bilo da pripadaju
Bejrutu ili ratnom Alepu, uhvaćena je u svoj autentičnosti kamerom "direktnog filma". Upravo taj snažan utisak dokumentarnosti, često i
drastične slike socijalnog dna u kome se gušaju i guše nevoljnici svih fela
čini ovj film potresnim.
Usled dejstva ovih slika često se i zaboravlja na
osnovnu nit priče, a oko uma prepušta se prizorima sirove stvarnosti. Glavna
nit fikcije, međutim, uspeva da se nekako izbori sa snagom dokumentarnog: posle
napuštanja porodice zbog smrti sestre, dvanaestogodišnji dečak bori se za goli
život i pritom preuzima na sebe ubogu Etiopljanku i njenog tek prohodalog sina.
Stotinu društvenih zala sprema se da ih proguta, ali se negde pred kraj javlja
spora i mlitava ruka države.
Na pitanje sudije zašto optužuje svoju majku i
oca, dečak Zain kaže:
"Za to što su me napravili!"
Urlik iz očaja,
ali i strašna opomena. Problem izgleda nerešiv. Tone humanitarne pomoći
nedovoljne su čak i da ublaže nedaće rastuće populacije Bliskog istoka (jer
problem i nije humanitarni nego i etički), koja se preliva na sve strane, pre
svega prema Zapadnoj Evropi i Americi, gde generiše nove krize.
Kada se svetlo
upalilo dosta suznih očiju ali ipak nada da negde postoji pravda za sve male
ljude da dođu do svojih sitnih pobeda u životu. I još osmeh Zaina koji se teško
otvara ali ostane u stop kadru na kraju filma.
Nadin Labaki je prvih 17 godina svog života provela u ratnom okruženju,
dok se 1991. godine nije završio rat u Libanu. Karijeru je započela sa
El Fan studijom, Libanskim talent šouom 1990. godine. Osvojila je
nagradu za produkciju raznovrsnih muzičkih videa.
Režija: Nadine Labaki
Uloge: Zain Al Rafeea, Yordanos Shiferaw, Boluwatife Treasure Bankole, Kawsar Al Haddad, Fadi Yousef
Нема коментара:
Постави коментар