четвртак, 28. фебруар 2019.

47. FEST: KAPERNAUM (CAPERNAUM)




    
Piše: Gordan Gorunović

Da za dobar film nije bitan termin projekcije pokazalo se juče u 15 časova u Domu omladine Beograda. Skoro do kraja ispunjena sala i aplauz koji se na kraju proneo uz muziku odjavne špice, stavio je do znanja da nagrade nisu slučajne. Na kraju ta dva sata i tegobna priča o životu glavnih junaka prođu u dahu. Perfektan je odabir glumaca, kadriranje, fotografija i sama produkcija.



Kapernaum govori o životu Zaina, libanskog dečaka koji tuži svoje roditelje zbog zanemarivanja. Film prati Zaina na putu od borbenog uličara do očvrslog dvanaestogodišnjeg ‚‚čoveka" koji beži od svojih nemarnih roditelja i preživljava zahvaljujući svom zdravom razumu. On se brine o Etiopljanki Rahil i njenom sinu Jonasu, završava u zatvoru zbog teškog zločina, i najzad, traži pravdu na sudu.



Film je potresao svet posle nagrade žirija u Kanu i pregršti priznanja na prestižnim svetskim festivalima, jer dejstvuje snagom realističkog prizora, koga je otac moderne filmologije Andre Bazen smatrao suštinom umetničkog filma. Priča o deci iz favela velikih gradova, koje su slične jedna drugoj bilo da pripadaju Bejrutu ili ratnom Alepu, uhvaćena je u svoj autentičnosti kamerom "direktnog filma". Upravo taj snažan utisak dokumentarnosti, često i drastične slike socijalnog dna u kome se gušaju i guše nevoljnici svih fela čini ovj film potresnim. 


Usled dejstva ovih slika često se i zaboravlja na osnovnu nit priče, a oko uma prepušta se prizorima sirove stvarnosti. Glavna nit fikcije, međutim, uspeva da se nekako izbori sa snagom dokumentarnog: posle napuštanja porodice zbog smrti sestre, dvanaestogodišnji dečak bori se za goli život i pritom preuzima na sebe ubogu Etiopljanku i njenog tek prohodalog sina. Stotinu društvenih zala sprema se da ih proguta, ali se negde pred kraj javlja spora i mlitava ruka države. 


Na pitanje sudije zašto optužuje svoju majku i oca, dečak Zain kaže: 

"Za to što su me napravili!" 



Urlik iz očaja, ali i strašna opomena. Problem izgleda nerešiv. Tone humanitarne pomoći nedovoljne su čak i da ublaže nedaće rastuće populacije Bliskog istoka (jer problem i nije humanitarni nego i etički), koja se preliva na sve strane, pre svega prema Zapadnoj Evropi i Americi, gde generiše nove krize.


Kada se svetlo upalilo dosta suznih očiju ali ipak nada da negde postoji pravda za sve male ljude da dođu do svojih sitnih pobeda u životu. I još osmeh Zaina koji se teško otvara ali ostane u stop kadru na kraju filma.


Nadin Labaki je prvih 17 godina svog života provela u ratnom okruženju, dok se 1991. godine nije završio rat u Libanu. Karijeru je započela sa El Fan studijom, Libanskim talent šouom 1990. godine. Osvojila je nagradu za produkciju raznovrsnih muzičkih videa.





Liban, SAD / 2018 | 121'
Režija: Nadine Labaki
Uloge: Zain Al Rafeea, Yordanos Shiferaw, Boluwatife Treasure Bankole, Kawsar Al Haddad, Fadi Yousef

Нема коментара:

Постави коментар